Зора

Вр. V.

3 0 Р А

Стр, 193

садашње Интимно позориште , смјештено у лијепу, китњасту зграду, бавиће се у првом реду његовањем модерних драмских дјела, која готово сва имају неку врсту интимног утицаја, суптилнога, ситнога жиживописа и финог душевног расположења. Прва је представа, са којом је ово позориште и отворено, била Содомин сирше-

Сриска * Одбор за Дучићеву задужбину, издао је овај стјечај за награду из његовог књижевног Фонда за год. 1901. „Према завјештању оснивачеву да се из прихода његова књижевног Фонда сваке године награђују „расираве или монографпје или цијела дјела из српске историје, политичке, војличке и црквене, или из српске филологије, географије и етнографије у опште (садржина списа не може бити политичке природе)", а на основу правила о овој задужбини, Одбор који њоме рукује расписује овим стјечај за награду најбољега списа: 1. Ове године наградиће се најбољи спис из области наука обухваћених првом групом, т. ј. из српске историје, политичке или војничке или црквене; 2. Величина је награде за ову годину 1000 (хиљаду) динара у еребру; 3. Спис треба да изнесе најмање 6 (шест) штампаних табака средње осмине; 4. Награђсни спис је својина пишчева, али се мора штампати у оном облику, у ком га Одбор за награду буде одобрио, и у оноликом броју примјерака колики најмање одбор буде одредио. Писцу ће се награда издати кад поднесе Академији 50 наштампаних примјерака награђеног списа; 5. На натпнсном листу награђеног списа стајаће Наградила задуЛбина арх. Нићифора Дучића, а испод тога слика завјештаочева; 6. Непримљени рукописи не враћају се писцима; 7. Писци који желе да им списи буду награђени из овога Фонда треба да их пошаљу Срп. Краљ. Академији најдаље до краја мјесеца децембра 1901. године; 8. Списи се могу слати и под пишчевим именом и без тога; у овом другом случају писац је дужан ставити знак на спису и исти такав на завоју затвореног писма у коме ће бити име његово; 9. Штампани списи не могу се подносити за награду. * Главни одбор Друштва Св. Саве смјера да ове године штампа IX, књигу својега органа, Браства.

так од Хермана Судермана, драма која је са свима својим добрим странама и недостатцима веома карактеристична за свога писца, била је за овај мах значајна и с те стране, што је разноликошћу својих улога дала прилике, да се упозна већи дио новог представљачког особља, које изгледа да је вјештом руком пробрано и склопљено.

Прилози, који су до сад стигли уредништву, и ако по количини нису малобројни, по каквоћи нема их толико, колико би требало да иснуне ову књигу. С тога уредништво, поред објаве, коју је обзнанило послије изласка VIII. књиге, позива родољубиве писце српске, особито старије и на перу огледане, да се својнм радовима одазову Братству, најдаље до краја јуна ове године, а у смислу овога програма: У свима књижевним прилозима треба имати на уму онај велики патриотиски задатак, који је Друштво Св. Саве узело на се и који је у главном у овом: да шири просвјегу и његује национално осјећање и врлине у српском народу. А поименце у Братство се примају ови прилози: 1. Чланци, у којима се описују српске покрајине или поједина мјеста, чим било знаменита за српеки народ; 2. Чланци о повјесничким догађајима српскога народа, старим, новим и најновијим; биографије знаменитих Срба, ратника, књижевника, наставника, духовника, и других заслужних родољуба; 3. Популарне расправе о језику, обичајима и свима особинама српскога народа; 4. Патриотске, моралне и научне умјетничке пјесме, приче и расправе; 5. Чланци из других наука, писани за народ, с намјером: или да уклоне какав недостатак и заблуду или да помогну радиност и умни развитак српског народа. Чланци не треба да буду сувише дугачки, да њина дужина не би била на штету разноврсности ове књиге. Примљеним за Братство прилозима даје се награда према утврђеним Правилима за уређивање Братства. Прилоге треба слати тајнику друштвеном Момчилу Иванићу, уреднику Братства, ул. Св. Саве бр. 17. * Матица Српска у Новом Саду отпочела је серију својих књига Животом Дра Јов. Суботи&а. Први дио: Идила. Ова автобиографија Суботићева испуњава дио његовог дјетињства и ђачког живота; животопис је писан у виду писама лаким маниром, дотичући се свега што је Суботића забављало као

Ј(ронако ј*