Зора

СтрЛ194

3 0 Р А

Бр. У,

дијете. Име овог славног човјека заслужно је по историју српског народа у Војводини, тако, да сви податци који се тичу било њега, било оних прилика у којима је он живио и радио, ваља да буду прибиљежени и тако да послуже временом као грађа и слика онога снажног доба нашег препорода у оним крајевима. Да ли је та автобиограФија прикладпа лектира за шири круг Матичиних читалаца тешко би било рећи. Цијена је I круна 50 потура. Редакција ове автобиограФије повјерена је професору Г. Тихомиру Остојићу, * Књижевни Одбор Матице Српске држао је свој састанак 19. прош. мјесеца, на коме су посвршавани ови важнији послови: упућује се редакционом одбору Књига за народ: Петра М. Мојића прерада Христова цркш од Павла Никољскога. — Ријешено је, да се позове Др. Ј. Цвијић да према својој напомени изложи писмено свој распоред за географско-етнографску карту и студију о земљама под круном св. Стевана у колико се тиче Срба. — Чланак Др. Ј. Радонића: 0 кнезу ПаЂлу Раденковићу издаје се на оцјену члану Милану А. Јовановићу. — Примљен је за Летопис: чланак Др. Ј. Радонића: Писмо А. И. Тургењева Митрополшпу Стегану Стратимиропику и одгоеор митрополитов с прилогом његове распрапице о Власилга, и расправа проф. Јована Томића: Цртице из историје сењских ускока. — Студија Дра. Бран. Петронијевића: Фридрих Ниче, окнвот и философија издата је на оцјену. ■— Члан Р. Врховац реФерише о рукопису Лазе Костића: 0 Јовану ЈованотЛу Змају и његову петњу. Према реФерату, ријешено је, да се позове писац, да усвоји све напомене, које је учинио референат и да из свога дјела изостави све што је за изостављање, јер се дјело онакво, какво га је Костић поднио не би могло никако примити. Рукопис Костићев износи 233 ситно исписане стране. * Штампан је XXXV Споменик Српске Краљ. Академије (првог разреда V), с овим садржајем: Површине речних сливова и дужине река Краљевине Србије, израђено у Географском Заводу Вел. Школе. — Прилог Флори маховина у Србији, од Миливоја Симића. — Прилог познавању маховина у Србији, од Жив. Ј. Јуришића. — Фораминифери из друго-медитеранских слојева у Србији, палеонтолошка студија од П. С. Павловића. — Прилог флори гљива Краљевине Србије, од Николе Ранојевића. — Хемијско испитивање минералних вода у Краљевини Србији, од Д-ра Марка Лека. * Српски Књиокевни Гласник доноси ову биљешку: Прије краткога времена довршен је у штампарији Каталог рукописа и старих гитампаних књига, које је по одлуци Српске Краљевске Академије, саставио проФ. Љуб. Стојановић. У овоме су каталогу описани сви рукописи и штампарске првине, којих има у збирци Српске Краљевске Академије; прво је детаљни опис рукописа словенских, па рукописа на туђим језицима, па онда опис Фотографских и дру-

гих снимака, и напошљетку опис старих штампаних књига. Састављач је овоме послу додао и потребне пријегледе: прво су бројеви инвентара и бројеви под којима су рукописи у овоме каталогу, па пријеглед рукописа по садржини, по језицима, по времену, па су побиљежени писци рукописа, и на крају је регистар. Овај је каталог штампан у издању Академи^ји^у. Књига је у 8-ни и има 267 страна. * Примили смо на приказ Српско Цвеће са сликама, за омладину спремио Л. Зрнић. Издање Срп ске Краљевске Двор. Књижарнице Мите Стајића у Београду. 1901. Уређивач је пробрао неколико одличних ауторасрпске књижевности,донијевши укратко животопис и значај њихов уз лијепо израђене ликове. Заступљени су: Вук Стефановић-Караџић, Бранко Радичевић, Љубомир Ненадовић, Лаза Лазаревић, 'Бура Јакшић, Јован Јовановић-Змај и Коста ТриФковић. Књига износи 224 стране велике осмине, на Финој артији а стаје само 2 динара. Оваје књиганамијењена омладини средњих завода у нижим разредима. * Уредништво Кола расписује награду од сто динара у злату за једну приповијетку, која би се штампала у Колу а одатле прештампала у 100 примјерака. Писцима се оставља слободан избор предмета и неће се обзирати на величину. Рок је 1. јула о. г. Награду ће додијелити нарочити за то одбор. Прва по вриједности, послије награђене приче, добиће 40 динара у сребру. Ненаграђене приповијетке вратиће се писцима натраг, ако то желе. * У 17. броју Бранкова Кола изашао је од П. Аршинова чланак: Константин Данијел Сликар , као прилог историји српског сликарства, На завршетку апелује уредништво на српско родољубље и отвара лист за скупљање прилога на подизнње скромног споменика овом врсном сину српског народа, коме се данас једва знаде за гроб. На ову цијељ довољно је ако се скупи 200—300 круна. Скупљања се примила Администрација Бранкова Кола. Прилози нека не буду ни мањи ни виши од 1 круне. * Иван Васин Поповик уредник Сарајевског Листа издао је овај позив на претплату: „А/еега: Књига мојега сина (II 1Љго <Н ппо 6^^°) са дозволом списатељице превео Иван Васин Поповић. Ову красну књигу, какве не вјерујемо да има равне у свјетској књижевности, написала је знаменита италијанска романсјерка Л/еега, написала је мајка својему сину, тако свестрано, језгровито, са таком мудрошћу и са тако топлим осјећајем, како само високоумна жена, како само вруће срце мајке може да испише и намијени својем идејалу, својем рођеном чеду. Ја сам ову књижицу од 7 шт. табака мале 8-не превео са насладом, вјерно и помно и намијенио ју нашој зрељијој омладини, да јој буде путевођа у окивоту , на путу својега моралног усавршења. Књига ће за кратко вријеме изићи из штампе, те молим »ријатеље лијепе 1јКЊИге и нашега подмлатка, да ме сабирањем претШ плате подупру у ођом издану. Цијена је књизи само