Зора

Стр. 226

3 О Р А

Бр. VI.

пјесми БогеГеу није држао броја стопа, као српски преводилац његов и опет је њемачки оригинал куд и камо мелодичнији. Није овдје мјесто расправљати о карактеру Хајнеова стиха, али сам г. Ж. истиче у првом стиху ^оге1еу- а четџри наглашена слога, а у другом три наглашена слога: 1сћ \тег88 тсћ1 \уаа во!1 ез \><Леи \т Ј.)а^н г'сћ 80 (гамг1§- ћгп. И ко ће да броји стих по стих — нијесам ни мислио буквално! — размјер, бројстопа те Хајнеове пјесме; ко погледа само први и други стих, видјеће да број »тактова«, или боље рећи број стопа — јер такт се равна по стопама (чуће г. Ж. мало доцније) у та два стиха није исти, а тако ни у другим стиховима. Није доволшо само тражити длаку у јајету, него је ваља и наћи. »И ово је, мислим, јасно«. С много већом хуком осврнуо се на ону моју биљешку г. Врховац и тражио је у њој оно чега у њој није ни било, неку нову теорију метрике (мождајето у осталом за г. Врх. и било ново, јер изгледа да он не зна баш ни стару, класичну метрику), тражио је декадентизам и открио још једног литерарног анархисту и човјека који сеусудио читати Шопенхауера. Макар се и не слагало с начелом анархијеонје пронашао да имам увијек више мишљење од онога кога тумачим и — направио дијагнозу: покварен стомак. Али кад је г. Врх. тако добар дијагностичар знаће ваљда и то да је нарочито један симптом карактеристичан за покварен стомак : а то је повраћање. Па како цијела његова биљешка показује тај патогностички симптом, како због тога и лучи анормалну количину жучи — то је неопходно потребно да се остави и Шопенхауера и Јодла и Маларме-а и нека се строго држи дијете, само млијека, т. ј. српске и ст. словенске граматике. Кад се тако мало излијечи увидјеће да, ако ја имам увијек 1 више мишљење од онога кога тумачим, ја се 1 Читаоцима Зоре познато је, да ја, на пр. о Бранку, имам ниже мишљењс и од 1'. Врх-а!

трудим да оборим нижа мишљења и поступам по свом правилу: да се величина нечија дознаје не само упоређењем с мањима, него и још боље упоређењем с већима (види Зору I. св. 1901). Ако г. Врх. хоће да обори моје више мишљење мораће од мојих аргумената одбранити, међу осталима, и своје ниже мишљење. А то ће најбоље бити и да не покушава, јер већ овај први оглед да ме утуче показује све знаке срдите немоћи и болесног стомака. Да видимо те знаке. Прво је господин професор хтио да каже да ја нијесам на чисто с основним појмом о стиху — и казао је то тако да мислим, да он није на чисто ни с основним појмом о том, да није све оно основни појам што случајно падне г. Врх-у на памет. Рекао сам да би ваљало пазити поред ритма и на мелодију стиха, на музику ријечи, споменуо сам полиритмичне стихове и цитирао Гетеове Аиј' с1ет 8ее и т. д. показујући, на примјеру, да прави стих и кад се чита као проза има своју мелодију. Одрицао сам Милетиним стиховима ту мелодичност. 1 Г. Врх. и не брани Милетине стихове од моје замјерке, него хоће да докаже, како је у стиху ритам све и сва, мелодија је нешто имагинарно, стих не мора имати никакве мелодије ако га испишете и читате у прози. А ргороз. Исписујући Милетине стихове у прози, писао сам ријечи до ивице хартије, а што се слагач Бр. Коља слијепо држао мога слога и није ређао ријечи до ивице — не могу ја одговарати. Не знам шта бих доказао да сам »намјерно« оне стихове исписивао »онако« у прози, како г. Врх. мисли. А да ни они стихови које сам ја изоставио, нијесу беспријекорни, као што се г. Врх. тјеши, најбоље свједочи: На прозорима | окна; врапци грају. Ко тај стих чита с дијерезом, ко се »одмара« испред ријечи окна, тај нека не 1 БејЈоиуе каже: 1.е ^гапс! аг4 5е Нге 1еа уегз тете аи 1ћеа4ге, С0П8184е а Шге а ссгојге аих 8рес4а1еиге |{ио с' ев! (1е 1а ргоае! Оваких дитата лако је наћи читаву рпу — баш у метрикама !