Зора

Стр. 238

3 О Р А

Бр. VI.

* ЈТеега, Кнмга мојега сина, са дозволом описатељице превео Иван Васин Поповић. Сарајево. Штампарија Тира и Фоглера. 19о1. — Малена књига, али препуна најљепших савјета, што их мати сину дати може. Њу можемо препоручити свакоме, а нарочито српској омладини. * Друштво Рад одржало је у Новом Саду 27. пр. м. своју редовну главну скупштику, у којој је констатовано, да друштво наиредује, а 1900. године имало је сувишак од 567 круна и 90 потура. Друштво Рад издаваће још и недјељни лист за српске породице, а у септембру узеће у своје руке и дјечији лист Непен, који је до сад издавала Српска Штампарија у Загребу. Ово је скупштина ријешила на понуду д -ра Јована Јовановићи-Змаја. * Ј. Ђ. АпакумотЉ издао је овај претплатнр позив: „По жељи пријатеља, одлучио сам се да печатам моје одбране у судовима и Скушитини. У нас, код судова, нема стенографа који би бележили све говоре; а сама нрирода послова искључује писање одбрана унапред. За то не могу печатати све одбране, већ само оне. које су прибележили стенографи. А од говора у Скупштини који су сви стенографисани, одабрао сам веће и важније. Све прикупљене одбране и говори изнеће више књига у формату осмине, свака књига 10—15 табака. Да бих знао, колико ћу егземплара печатати, отварам упис на прву књигу и молим познанике и пријатеље да се заузму за претплату. Цена је једној књизи, за претплатнике: у Србији 1 динар и 50 пара; за Бугарску 2 лева; за Аустро-Угарску, Босну и Херцеговину 2 круне, са поштарином. Новац се из Србије шаље мени, са списком претплатника; а са стране на адресу: Геца Кона, књижару у Београду, Кнез Михајлова улица. * Фромон и Рислер, роман из париског живота, написао Алфонз Доде, превео Мита Ђорић. Издање књижаре Д. М. Ђорића. Београд 1901. Цијена је књизи 3'60 дин. Ово је дјело наградила француска Академија. Износи у пријеводу 347 страница велике осмине. * Женидба жраља од Србпје, мир и радост Србадији, Србији. Легенда сватовска — СрбиЈнска, 1900. Песма нестиховна Александра Сандика. У Н. Саду, издање Браће Поповића. 1900. — Већ по натпису може се познати, да је и ово једна од оних пјесама »нестиховних«, којим нас доброћудни старац Сандић с времена на вријеме дарива. Да би овој књижици подигли цијену и важност, Браћа Поповићи, »не жалећи материјалних жртава« украсише је »илустрацијама« из неког свог календара. Хвала им од сад па до вијека! * Одломак из написане пре 1891 расправе о главним моментима у окипоту с-в. Саве, првог српског архнепископа, написао Иларион Руварац, прештампано из Летописа Матице Српске. * Рај без Адама, приповијест из американскога живота. Написао Иван Васин Поповић. (Прештам-

пано из илустрованога листа Наде, год. 1901.) Сарајево, 1901. Земаљска штампарија. Цијена по Круне. — О овој свакако интересној књижици -донијећемо што скорије свој суд. * Васкрсеније Краљевића Марка, под тим је натписом дао у штампу овећи сатирични спјев Г. Стеван Бешевић-Петров, те позива српску публику да се претплати. Књига ће изнијети 10 штамп. табака на Финој хартији, а цијана јој је само 1 круна. Претплата се шаље до 31. јула писцу у Загреб. Лнца * Наши сарадници Јован Скерлић, БооТсо Черовић и Бозка НиколајетЛ положили су недавно докторат Филозофије, први у Лозани, други у Бсчу а трећи у Хајделбергу. Најсрдачније честитамо!

Смобехска I* 7.ет1јор1$ Нгуа^зке пар18аН Бг. Нгахп1(тс, В. Шгс, у1а§1:кот паМас1от р18аса, и 2а^ге1т 1891. ТЧзак Ап1ипа 8сћо1га. 8уехак 4. * Иван Цанкар написао је недавно комедију За народов благор (За добро народа) у којој исмијава странке и њихову Фразу »за добро народа«. Цанкар је већ једанпут поснједочио свој драмски таленат у драми Јаков Руда, а овдје је осим свога талента показао и своје увјерење. Осим тога је међу издањима Матице Словенске изашла и његова новелета Путотње Николе Нишћа, која је најбољи новелистички рад и његов и новије словеначке литературе. Ту приказује разне типове словеначког народа, који скоро сви нропадају јер су гране дрвета које је осуђено на смрт. Новела је пуна тихе меланхолије, карактери су сви нови за слов. литературу, а из сваког ретка осјећамо душу пишчеву и оригиналност. На читаоца утиче неком елементарном снагом и осим дубоких осјећаја побуђује и на размишљање. У овим двјема радњама упознајемо Цанкара с једне стране као сатирика и циника, с друге стране као взликог меланхолика, какав је он измијешан у свима својим радњама. Свакако је он »једини писац у Словенији који мисли«, као што неко рече.

Сшраха * 1*'орГтоп риШ^ие еп Ргапсе <1'аргез 1а роше роШГдне е1 $осга1е Ле 1830 а 1848. Тл^ег1:аНоп (1 е Дос(;ога4 ргезепЈее а 1а РасиИе Дез БеМгев Зе 1'ЦшуегзНе <1е ЈЈаизаппе раг Јеап ЗкегШск, Нсепс1е еа-кШев. Дисертација нашега драгог пријатеља, којој је задаћа да изнесе, као што се већ и по самом натпису види, слику јавног мнијења у Француској по политичкој и социјалној појезији од 1830. до 1848. написана веома брижљиво, те ћемо о њој у наредном броју проговорити опширније.

САДРЖАЈ: Знаменити Срби Х1Х-ог вијека (Проспекат Српске Штампарије у Загребу). — Пјесништво: Из прозаида Змајовиних: Боокја порука. — Алекса Шантић: О, путниче... — Приповијетке: Стеван Сремац: Чича Јордан (наставак). — Милош П. Ћирковић: Троје. — 1уап Сапкаг: Мртви неће, превео Милош Ивковић. — Антон Чехов: Манић, превео Веља Миросављевић. — Чланци: Павле Поповић : О Горсколг Вијенцу (наставак). — Светислав Стефановић: Прилог карактеристици српске Тгритике. — Оцјене и прикази: Додатак Полгенику од 1888, написао М. Ђ. Милићевић. — Пјеслге Љуб. Н. Силтћа. — Хроника: Српска. Словенска. Страна. Претплату Зоре прима љена Адмшшстрација, затим Издавачка Књижарница Лахера п Кпсића у Мостару, и сви љеии повјереницп. Рукописи шаљу се Уредништву. — Ноједина сввска стаје 80 хелера. — Прима трговачке и друге огласе, рачунајућп од петит-редка у једном ступцу п то: за једно оглашавање по 12 хелера, за три оглашавааа по 8 хелера, а за впше од три пута, као и за огласе на читавој страни, знатно јефтиније. За сваки пут оглашавања урачунава се 60 хелера биљеговпне. ШТДМНД СБ У ШТДМПАРСК0-УМЈЕТНИЧК0М ЗДВОДУ ИЗДДВДЧКЕ КЊШЕАРНИЦЕ НДХЕРД И КИСИИА У МОСТАРУ. 1901. Иеправак: на стр. 229. у првом ступцу а у 16. реду оздо погрјешно стоји ...те[гптдие... мјесто: ...Т1|пшкр1е„,