Зора

Бр. VI.

3 0 Р А

Стр. 23б

Прилози распрат »Одношаји Пећских патријарха с Русијом у XVII. тјеку« у Гласу 1<УШ и ЕХ, од Стевана Димитријевића; 4. Лепавински царостаЂник, приказао Никанор Ружичић; 5. Стари Студенички зборник, описао га Вид Вулетић Вукасовић; 6. По■веља патријарха Мојсеја, дана рашком љттрополиту Арсенију Јовановићу, саопштио Иларион Руварац; 7. Један српскн родослов нове редакције, саопштио Ат. Пејановић; 8. Стари српски рукописи у књиокницима Југословенске Академије у Загребу, приказао их епископ Никанор Ружичић. — Биоград. Државна Штампарија Краљевине Србије, 1900. — 4°, стр. 147. Цијена 2 динара. * За XI. и доцнија кола Српске Књижевне Задруге спремају се ова дјела: пријевод Оландије Е. де Амичиса, МршЂнх душа Н. В. Гогоља и Набоба А. Додета, Ашпологија српске лирике од И. Ђорђића до Бранка Радичевнка под уредништвом проФ. Тихомира Остојића, Пјесме Војислава Илјића, Епске пјесме, драмати и приповијетке Ђуре Јакгиика, Приповијетке С. Матавуља, Припошјетке Светолика Ранковића, СЂијетле слнке Драгутина Ј. Илијћа, Збирка чланака Св. ВулотФа из историје српске кшикевности, Рјечник необичних ријечи у писаца »Слаг.ено српскога«. времена и Историја српскога народа од Љ. Ковачевића и Љ. Јовановића. * Српска КњиЛсевна Задруга у Биограду откупила је од Паје Марковића Адамова, уредника Бранкова Кола досадање његове приче, које ће се штампати у једном од првих на реду кола. * Православна Даљлгација, историјскп преглед. Написао Е. Н. А/(илаш). Нови Сад, 1901. Штампарија Ђорђа Ивковића. Издање издавачке књижарнице А. Пајевића. Стр. I—VI. и 1—604. (8°) Цијена 6 К. — У овоме знаменитом дјелу наш чувсни радник на пољу српске православпе књижевности, Др. Никодим Милаш, епископ задарски, излаже на темељу необоривих података исторпју православне цркве у Далмацији и почевши од 55. год. па до 1849. и јасно износи у седам перијода све доживљаје Православља у Далмацији. Први перијод иочиње од 55. до 313., други од 313 — 732., трећи од 732—1075., четврти од 1075—1420., пети од 1420—1699., шести од 1699—1729., седми од 1729—1849. О важности овога дјела најбоље нам јамчи име поштованог писца, (који нам такођгр обећаје скоро и преглед црквенпх догађаја у Боци Которској и у Дубровнику), те држимо да га можемо препоручити најтоплије не само нашим свештеницима него п сваком интелигентнијем Србину. * Симо Поповић, физик у Сомбору, повјерио је уреднику Бранкова Кола, Г. Паји Марковићу Адамову да среди у једну збирку све књижевне радове покојног Ђене Павловића, свога брата. * Спољашњи ооношаји Србије новијега премена. Написао Јован Ристић. Трећа књига, 1768 —1872. год. Знаменити овај државник српски оставио је у аманет својим синовима да ово дјело након његове смрти издаду, што они, ево, и чине. У овој књизи пок. Ристић црта рад кнежевих намјесника послије смрти кнеза Михаила па до пунољетства кнеза а доцније краља Милана. Књига ће ова без сумње добро доћи нашим политичарима, јер је она поред специјалних и индивидуални.ч погледа чувеног сриског дипломате на ондашње догађаје и разлагања о њима, проткана важним документима, који овој књизи дају и историјске вриједности. * Г. Милан Андрић јавља: »Дао сам у штампу књигу под натписом: Слике из мога албулш. Те су слике излазиле у Јавору, Страокилову, Застави, Бранкову Колу, Бранику и у другим српским листовима,

а сад ће их читалачка публика добити сакупљене у једној књизи, која ће изаћи из штампе до Преображења ове године. Књига ће изнијети петнаест штампаних табака, а цијена јој је двије круне. Штампарски ћу трошак морати подмирити претплатом, па стога молим све пријатеље моје и пријатеље српске књиге, да ме у томе са скупљањем прегплатника потпомогну, а скупљачима дајем сваку десету књигу за труд њихов. — Претплату ваља слати писцу у Темишвар (Тетевтаг, 8еЉ. ВхзсћоГз-РаШв) до гореозначеног дана. * 0 хумскилг епископима г« херцеговачким митрополитилш , до год. 1766. Написао Иларион Руварац. У Мостару 1901. Издавачка Књижарница и штампарско-умјетнички завод Пахера и Кисића. — Ова књижица из пера познатога историчара српскога оштампана је посебно из књиге: Српска прапославна херцеговачко-захумска митрополи/а при крају 1901. г. * Мостар некад и сад, пише Лука Грђић-Бјелокосић. Прештампано из Звезде. Београд. Штампарија Бојовића и Мићића. — И ако кратко и доста површно написана, ова ће књижица добро доћи свакоме, који хоће да поближе упозна главни град кршне нам Херцеговине. * Вој. Ј. Илић: Туђински бисер. Пријепеви Пушкина, Љермонтова, Шилера, Уланда, Хајне-а, Ламартина и других. Београд, Штампарија Драг. Миросављевића, 1901. 8°, стр. 30. Цијена 40 п. дин. О овој ћемо књижици цроговорити, кад је будемо добили на приказ. * У 207. свесци Летописа Матице Српске наш сарадник Марко Цар опширно оцјењује књигу другога нашега сарадника Дра Љубомира Недића Новији српски иисци. У тој оцјени на једноме мјесту вели: Ја поздрављам у Недику најбољег лшјстора на пољу наше естетнчке критике а завршује овако: Као дјело умна и укусна снисатеља она је (Недићева књига) свакојако зиаменита појава у нашој литератури; али као резултат скроз субјективних погледа пшичевих, она !:е се разљичито цијенити и различито тулшчити. А што се год буде износило против или у прилог Педикег.е критике, неће опет бити пресудно, као што није пресудно ни иегово лично мишљење за познију оцјену данашњих српских писаца . . . * Српска Краљевска Академија примила је за своја издања ове научне радове: Анализе лшнералних вода у Србији, од Др. М. Николића и Др. А. Зеге; Прилог за историју српског устанка, од академика Ч. Мијатовића, Прилогици историје словенских језика, од Ал. Белића. * Из Просветнога Гласника засебно је оштампано: Естетичко Ђаспитање, расправа Др. Душана Рајичпћа, и Ргро 8рапо, прилог српској историји од Ст. Станојевића. * Српска Дубровачка Штампарија почела је издавати у поједпним свескама АпекАоГе пок. ДумИвана Стојановића. Прва свеска већ је готова и продаје се по 30 потура (поштом 40). Препоручујемо топло ово дјело публици српској. * Ко је Ђе.по Брђанин. Прилог испитивању историјских трагова у народним пјесмама, од Јођ. Н. Томика. Оштампано из Караџика. Београд, Штампарија Мате Јовановпћа, 1901. — 8°, стр. 21. Цена? * Њ. С. Књаз Мирко, син Њ. Кр. В. српскога Књаза-пјесннка Николе I. компановао је марш ШсогЛо <И Кота (успомена на Рим), који је свирао орхестар у римском народном позоришту. Марш се особито допао Талијанима, те се је три пута морао понављати, а симпатични композитор, који се ту задесио, бурно је поздрављен.