Зора

Стр. 288

3 0 Р А

Бр. УШ. и IX.

мени довољно да знам и не тражим ништа више. Катихета се^загледа некуд у даљину. Од како се изговорио, уталожило му се одушевљење и он застаде. Пролазили су поред зеленкасте куће, и катихети се чинило да је неко сакривен за крајњим капком у првом кату, па је очекивао нешто одонуда. Међу тим је говорио филозоф: — Дозволите ви мени да ја сам себе запитам, али онако искрено: је ли могуће да је овај свијет постао онако, како рекосте, то јест из ништа. Како је могло само нешто, ма најмање, а не читав космос, да постане из ништа? То ФилозоФија не може схватити, па ни признати. Ви тако лако спомињете ријеч створити, али... промислите, брајко, што хоће она да каже. Или како се то слаже, кад велите да је Бог створио све, а дух да је бесмртан, вјечан. Чим је нешто створио, онда има и свој почетак, а то значи, да је било времена, кад га није било. Према том вјечност наше душе има почетак, али нема краја, она је и вјечна и створена. Што се мене тиче, ја (он је увијек наглашавао ја, јер је био силан противник Фихтова ТсМсћа) то не могу себи да замислим. Него — филозоф се пожури да заврши, јер чуше да им долази у сусрет познат глас. И иза њих се, унутра у кући, разабирала потмула граја, и катихета тек тада опази да су то они већ пред пиваром. Погледа и на кућу, и збиља се и она промијенила, баш права пивара — него, понови филозоф , ја сам се удаљио од постављеног питања. Кад би мене ко запитао што је Бог, ја бих рекао . . . врло бих мало рекао. Ја га не знам, не схваћам га ни као да је узрок, ни као да је цјелисходност, за мене он не постоји.

— А о чем се ви то препирете, зачуше добро познат глас веселог проФесора гимнастике. Он им је морао чути пошљедње ријечи, јер их позва у друштво на пиво и водио их шалећи се: А, браво! Богословија се свађа с филозофијом ! Треба онда чути и историју и природне науке. Ево их већ за столом, па онда се и ви морате мало прихватити пива, јер согрога поп а§пи1 Ш51 ПшсЈа. — А шта то, зачуше одмах и глас проФесора природних наука, који је устајао да начини мјеста придошлим гостима. — Ево, отпоче да виче гимнастичар, ова се двојица свађају о теми, која баш спада у круг ваших емпиричних наука. Кад о њој прост човјек дуже премишља, може да добије и ћусЗгорз ех уасио у мозгу, али њима не шкоди. Тумаче што је Бог. —• Е па наравно, ту смо ми најкомпетентнији, јер по дјелу познаш мајстора, а ми изучавамо природу, отпочне природњак кад посједаше. Ако хоћемо да говоримо о Богу, морамо изићи из ове уске земљине атмосФере, па преставити себи оне грозне и једноставне снаге, што се крше свемирском бескрајношћу и господаре, помажу једна другу и производе величанствен склад, у ком сасвим исчезава као длака ово сунце, које је ипак толико јако, да је својом привлачном снагом уздигло брјегове на земљи из толике даљине. Мислим да је геометрија, а њена сестра астрономија, једино поље, гдје човјек сазнаје праву истину, ако се, то јест, и у њој не крије каква лаж, коју ми не можемо прозријети због њене огромности. Кад се с тог поља узвисимо и запитамо што је Бог, онда смо брзо готови с одговором. Или ћемо га персонифицирати и