Зора

Стр. 278

3 0 Р А

Бр. УШ. и IX.

таку лектиру која није ни вриједна пажње. Тек Факт је да забораве. Многи нису ни способни да разумију оно што читају. Кад, на примјер, млади људи читају стране књиге, неће да погледају у рјечник значење непознатих ријечи. Не, једноставно по смислу нагађају. Што на тај начин схвате задовољни су; нису привикли да више разумију. Из свега овога намећу се ова питања: Зашто да читамо? Шга да читамо? Како да читамо? Нису ова питања излишна. Често је и врло образован човјек у недоумици са овим питањима. Бивао сам, — вели Брандес, — у богатим и одличним норвешким кућама и наједанпут бих примјетио да никако нисам видио у кући ормана за књиге. На моја питања дознао бих не само да немају ормана за књиге него чак ни књига да немају, осим неколико, које је мождадотични писац поклонио породици и које сад, ено на столу, у салону за параду леже. — Али ви много читате или сте бар читали? — Наравно. Много путујемо и тако и много књига купујемо, али их увијек заборављамо у вагонима. А за тим је одмах дошло и разјашњење: — Човјек и онако само једном проЧита књигу. Зачудили би се да сам казао: кад се нешто само једном прочита исто толико вриједи као и ниједном. Ко неку књигу само једном прочита, то та књига није ни имала какве више моћи; иначе би је још једном читаоНе читајмо дакле тако да књигу у вагону заборављамо. Књиге ваља са љубављу прикупљати. Има их много који поред свог

смисла за таке ствари ипак не купују књиге. Познавао сам неког врло богатог љубитеља умјетности од кога сам чуо, кад сам му прегледао музеј и кад сам га запитао: — А каква вам је књижница? За цијело красна? — Нисам ја скупљач књига. . . Други, нарочито Нијемци, задовољавају се са заводима за позајмљивање књига. Колико сам елегантних дама видио са позајмљеним романом прљавих и масних корица. Би ли та дама обукла кадгод одијело које је већ неко други прије тога на себи имао? Јел те да не би?. . . * Зашто, дакле, читамо ? Не поштујем сувише оно знање које човјек читањем стиче. Напошљетку увијек више вриједи некуда путовати него ма и најисцрпнија путописна дјела читати. Боље ћемо упознати људе живећи међу њима него читајући, из књига, о њима. Књиге су редовно само теорије. Али колика је обратно већа вриједност књига над људима. 1. Књиге могу да забаве наше мисли што људи ријетко чине! 2. Књиге ћуте кад их човјек не пита. Људи су ријетко кад тако дискретни. У соби је 7—800 књига па никад да нас узнемирују. 3. Књиге су ријетко тако празне као што има људи, а за које је Гете казао: — Да су књиге не би их читао. Читајмо, дакле, зато да наше искуство допунимо са искуством паметнијих и јачих. Читање оштри ум наш и душу чини пријемчивом. Па да нам читање ништа друго није до само невино разонођење, већ и само то, имало би своје вриједности, јер је живот једнолик и у тешкој борби.