Зора

Бр. УШ. и IX.

3 0 Р А

Стр. 279

Лектира која разонођује човјека није за одбацивање, ако заиста разонођује. * ТТТта да читамо? Новине? Нико не може порећи, да новине данас нису иешто потребно, да оне брзо и (понајвише) савјесно науку шире. Кад умијемо наше омиљене новине са извјесном критиком да прочитамо, онда нас то читање неће задовољити, тражићемо и другу лектиру ради уживања. Рекли смо да нема извјестан број таких књига, које би свима људима биле једнако добре. Има међу књигама једна, која се сматра редовно као најбоља, застално читање најподеснија — Библија. Па ипак мало која књига потврђује у толикој мјери, као баш ова, да маса не разумије читати. Кад, дакле, ова (призната као најбоља) књига не може за сваког да буде најбоља, то онда још мање могу бити такозвани класици. Скоро их у свакој кући виђате, скупљене у дивотном повезу. Али поред њих се слабо чита а још слабије разонођује, јер је сасвим случајно, ако их која од тих кућа разумије. Они су писани за једно старије доба и има у њима нечег, што је новим генерацијама потпуно страно. Зато је дакле најумјесније набављати оне књиге које су писане за данашњи живи свијет. Ове бар разумијемо и преко ових води пут класицима. Жалосна је појава и то, да данас једва који човјек има свог љубимца писца и љубимицу књигу. Могло би се питати: по чему би се, у опће, дале познати оне добре књиге, које би човјека особито забавиле. За ово нема сигурна правила, као што га нема ни за то, како да се само са оним људима сретамо

који би нас одушевљавали, који би нас развесељавали. Има људи који мисле да им не треба читати књига. И онако ће им дознати за садржај, ако се и не буду мучили. Ови само животареу такозваној историји свјетске књижевности. 1 Она књига која нам може дати правац размишљању, може се бавити једном само државом или једним одсјеком времена. Што је краћи овај одсјек времена, тим боље. Сабраност материјала није никад на штету књиге. Избјегавајмо, дакле, опће пријегледе. Допуњавајмо их из каквог лексикона, који бар не вријеђа индивидуалност. Садашњост се тврдо држи празновјерице: опће образованости. Зато се и чита не би ли се само стекла опћа образованост. Због тога се и чита свашта. Читамо о држави Конгу, о позоришту, о зубима, о појезији с брда с дола. Боље да десет књига прочитамо о једном приједмету, него сто књига о стотину приједмета. Читање специалног води опћем. Кад сам се ја, — вели Брандес, — интересовао за личност Лорда БикинсФелда, прво сам му прочитао све романе и новеле, затим сам пратио историју његовог јавног дјеловања. Тако сам стигао и до његових политичких бесједа и како су ми тако постале средиштем мог интересовања то су ме и заинтересовале, и ако су говориле о стварима које су тако стране за мене. Па сам се почео да интересујем и за говоре противника му; а тиме сам послије упознао и један дио одсјека енглеске историје. Дакле, шта кога интересује, нека се тога грчевито прихвати, нека са вриједноћом проучава. Сто ће пута тиме више научити, него кад би се у исто доба удубио у изучавање 1 О овој теми донијеће Зора заоебан чланак. Пр.Ур. зе*