Зора

43*

Бр. VIII. и IX.

3 0 Р А

Стр. 335

позоришна појава изазвала дубљу пажњу, Тамо је Судерманова Част први пут представљана 22. пр. мјесеца у Антоановом позоришту. Антоан, управитељ и глумац једна. врло жива природа, није непознат берлинском позоришном свијету, који га је, као првог практичара слободних позорница, са захвалношћу поздрављо приликрм његовог гостовања у берлинском дворском позоришту. Између њега и њемачког позоришта постоје тијесни међусобни односи, чему се има приписати и ово представљање Судермановог драмског првенчета. Шиме је постигнута велика неоспорна побједа, слична и опет различита од оне мјесеца новембра 1889. год., која је једним махом направила Судермана господарем њемачке позорнице. Разлика се огледа у томе, што је 1889. год. прве године берлинске слободне позорнице — публику задобијао први и трећи чин. Сцене препуне живота ван куће биле су изненађење за Берлин. У Паризу напротив, освајаху театрална композиција и блазирани свјетски типови у другом и четвртом чину. То има свога унутрашњег основа. Сила и величина германске драме имају свој корјен у што је могуће живљој карактеристици индивидуалности. У томе се код старијих њемачких драматичара, као што бјеше некада Хебел, иде до безобзирног запостављања театралног склопа, аранжмана. На паризлију много више утиче аранжман, који под извјесним околностима може да достигне до знатне умјетничке висине. Оном композицијом, оним говорничким претресањем о појму части у другом и четвртом чину* најприје се опијају и глумци и публика. Париска дневна критика не устручава се, дајавно призна овај њемачки успјех. * У овој сезони стићи ће у Биоград из Берлина једна њемачка позоришна трупа која се зове Ибзено-во позоритте, јер даје само његове драме. Оно ће приредити неколико представа у Биограду. * Макс Халбеова драма Кућа Розенхаген није могла 8. ов. м. у Лесинговом Позоришту, у Берлину, да постигне прави успјех, ма да пријател^и пишчеви, који су пунили дворану, нису били штедљиви са својим симпатијама. Комад изгледа као да хоће да представи како се на селу огорчено води борба око права на својину. Али снага пишчева клоне већ послије првог чина и права тема буде потиснута у засјенак разним љубавним историјама

без животне истине и поезије. Не може се више познати пјесник Младоспги у овим невјероватним жалосним приликама, које се понашају и сувише театрално. Осим тога су у комаду епизоде јаче разрађене на штету главних улога. * Бечко Царско Јубиларно Позориште отпочело је своју овогодишњу сезону са једним врло страшним комадом: У знаку крста од енглеског писца УПзопа ВогеИа. Ово је дјело написано прије неколико година и донијело писцу уз сјајне тантиеме и лијепа гласа. Карактеристично је да је стари Гледстон због овог дјела писао аутору одушевљено писмо а карактеристично је и за укус дирекције овог позоришта, што је ово писмо штампала уз плакате. Фрапантна сличност ове драме са Сјенкијевићевим цијењеним и прецијењеним дјелом 0ио каИв лежи у избору самог приједмета. И овдје као и тамо видимо свирепо гонење Хришћана под Нероном, и овдје као и тамо љуби отмјен Римљанин младу, лијепу хришћанку која га на крају, наравно, придобија за своју вјеру. Романсијер је могао у јасним сликама да предочи јаку противност опадања Рима за вријеме царева са појавом нове религије а писац страшне драме могао је грубим средствима озбиљно да потресе слабе живце својих гледалаца. Свршетак премијере био је чудноват. Кад се преводилац драме Хајнрих Борман појавио на позорници, прогура се једна дама такође на позорницу и поче радозналој публици да у дугом говору тумачи како је она управо преводилац драме а господин Борман плагијатор тог пријевода. Борман је опет у новинамадао изјаву, да је он као учитељ њемачког језика госпођице Аманде Долћини превео младој Талијанци за вјежбање исту драму од ријечи до ријечи али да се пријеводом није користио. Ствар ће се свршити, свакако, пред судом, ал судећи по самом пријеводу, који много рамље у чистоти њемачког језика, Ђаз ГШегаггзсЈге Есћо мисли, да је истина на страни госпођице Аманде Долћини. * Аугуст Стринберг написао је модерну драму Игра мртннх а Ернст Фон Вилденбрух нову трагедију са насловом Краљмца Лаурина. * Ђовани Верга писац познате драме у једном чину, из које је доцније поникла много чувена Маскањијева опера Са^аПепа гжНсапа, написао је сада две драме у једном чину, које се зову Лођ на курјаке