Зора

Стр. 334

3 О Р А

Бр. VIII. и IX.

гуЈер да мује Њижни Новгород по здравље опасан. Погоршање здравља приписују напорном књижевном раду његовом у пошљедње вријеме. Прије неколико дана завршио је једно позоришно дјело, коме је наслов Иородица Бесменов. Радња се догађа у једном омањем провинцијском мјесту Русије. Бесменов, богати подузетник, потпуно образован човјек, има сина Петра, који је због учешћа у ђачким немирима релегован и има кћер Татјану која је учитељица у градској народној школи. У кући живи и један далеки рођак Бесменовљев, влаковођа Нил. Између необразованог оца и образоване дјеце постоје зађевице које доводедо разних катастрофа. Прави Горкијев тип је влаковођа Нил. Дрзак, необуздан, али изразит карактер, који је опће познат. Поједине сцене су од јаког драмског утиска. * У Русији су позоришта већ крајем Августа отворила своје двери али главније појаве тек ће се догодити. Много се очекује од новог комада Владимира Немировича Данченка, најдаровитијег међу млађим драматичарима руским. А на реду су са својим дјелима још: П. Д. Боборикин. Ј. В. Шпашински и кнез А. Ј. Сумбатов. За сада се играју страни новитети. * Син Лава Толстоја написао је нову драму Бесмислене ноћи у којој устаје против моралне филозофије очеве. У њој се говори о проблемима умјетности, штампе и књижевности. * Одбор за прегледање позоришних дјела у Француској Комедији, који је одлучивао о примању и одбијању понуђених комада, а у коме су одбору глумци поклањали пажње само оним комадима у којима има улога погодних за њих, чинио је у пошљедње вријеме многе погрјешке. Сад је министар просвјете одлучио, да намјесто тога одбора дођу два стручна, литерарно образована лица, којима ће бити дужност читање и оцјењивање позоришних дјела, а своје реферате о томе подносиће управитељу Комедије Жилу Клартију. * Габриел д' Анунцио свршио је своју трагедију у стиховима Ргапсезса Ла Еитт. Она ће се први пут давати у Риму 5. децембра а главне улоге у комаду играће Елеонора Дузе и Густав Модена. По упутству аутора Маестро Сфондрини компонује симфонијска интермеца за међучинове. Једну другу трагедију мисли се да ће д' Анунцио довршити на прољеће. За

ово дјело зна се само толико да му за основу служи неки антички мит. Представу овог дјела намијенио је Трагичној народној позорницп која се у велике заснива у Виценци под Фогацаровим ауспицијама, а д' Анунцијевој давнашњој жељи. * У пошљедње доба њемачка позоришна сезона добила је два новитета. Један је од њих криминална позоришна игра КасМ ипЛ Мог^еп од Линдау-а, и он га је у своме Берлинском Позоришту извео са великим успјехом; а други је позоришна игра у стиховима Рее Сарггсе од О. Блументала, који је комад готово још са више допадања био примљен у берлинском Лесинговом Позоришту. Овај Блументалов комад даван је са сличним успјехом и у другим њемачким градовима, као у Франкфурту и Хановеру; у бечком Бзфггеатру наишао је, међутим, наједнодушну опозицију. Сезонски новитети немају ништа заједничког са умјетничким напорима око позоришта, јер обично долазе у ред театрално-артистичких играчака у ужем или ширем смислу, које згодно служе ленивим сезонским потребама, не захтјевајући ни од кога много, нити од глава размишљање, нити од осјећаја јаче узбуђење. Само, ко хоће те играчке да израђује, мора бити добар практичар, ако жели да задобије позоришне побједе. А такви су Линдау и Блументал. Код Линдауа питање, које кроз цио комад изазива радозналост, гласи: ко је украо један врло важан дипломатски акт? Сумња је пала на посланика, и он би се лако могао оправдати, али не смије да говори, неће да компромитује једну даму, своју свастику. На крају крајева објелодањује се прави кривац и госпођа посланиковица остаје несрећна, јер се показало да јој је муж невјеран. У Рее СсфггсеБлументал је изнио тему из опасних женских каприса. Младу госпођу Марион напада један такав каприс, кадјој се приближи некакав ветрењаст модерни пјесник. Модерни је, наравно велики лупеж, сличан ономе пољском виртоузу Красинском у Блументаловом Ргодер/еИ. Али госпођа не бива изиграна, јерје паметан муж спасава на тај начин, што досјетљив као писац комедија, једноме домаћем пријатељу товари на врат као стражара још једног другог. Док се је у Берлину забављало овим сезонским играчкама, у Паризу је једна