Зора

43

Бр. УШ. и IX.

3 0 Р А

Стр. 333

Јелену. Баш те двије тешке борбе препуне дубока психолошког интереса, требале су нам се темељније приказати, а да живахан ток радње не страда. Иначе се свугдје (осим два слабија мјеста) показује да писац располаже са великом модерном драмском техником, која чини да човјек с великим интересом драму дочитава. Што на доста мјеста смета ипак илузији јесте, то, што му је стил на доста мјеста афектиран без праве пјесничке непосредности. Натуралистичком чистом тону, у коме се читава драма приказује, сметају бомбастична епитета, јер стил може и мора бити патетичан у сценама гдје страст говори, али ваља добро разликовати патос и афектацију. Исто тако сметају честе „неподопштине" у језику. У цјелини пак чини драма повољан и пријатан утисак, лијепо распоређеним материјалом, живахном и природном радњом, живим фигурама, које осјећају и раде, и најзад самом идејом, која овако природно третирана буди у човјеку сила осјећаја и гони га да о њој размишља. Угепас, приказујући ову књигу и замјерајући јој доста са свог становишта, које се коси са модерним схватањем књижевних тежња, завршује приказ овим ријечима: „Техници,. нарочито архитектоници драме, нема приговора. Ту је вођа хрватских модерниста остао код праксе старе школе, пак то и јест главним узроком успјеху те драме и на позорници и у литерарном погледу. Оно, што је у њој модерно, то јест неексистенција више идеје етске тенденције, затим ничеанизам мишљења и осјећања главне јунакиње, јесу недостатци те драме. Да није тих недостатака, био би успјех те драме још већи и трајнији а њена литерарна вриједност већа и неоспоривија". * Борисав Станковић прерадио је своје позоришно дјело Коттану за коју је црпио материјал из врањског живота. У комад су унесене нове оригиналне пјесме, те ће се ово дјело, тако прерађено, играти још овог мјесеца. Коштану ће играти и овог пута госпођа Тодосићка а у новој преради је још нарочито разрађена и проширена интересантна улога госп. Илије Станојевића. * Позорииши Лист почео је у свом 20 броју доносити низ чланка под насловом Драмски занат од разнпх најмодернијих француских драматичара, у којима се на

занимљив начин говори о писању и садржини драме. * Од неког времена бави се у Мостару путничка позоришна дружина Д. Гинића гдје са лијепим материјалним и моралним успјехом приказује, већином, одабрана дјела из српске и свјетске књижевности. Познато је са колико невоља и препрека имају, обично, овако путничке дружине да се боре али уложена енергија и потпуно заложене силе за што бољим успјехом показале су колико вриједе баш у Српскол1 Позоришту Д. Гинића. До данас су прешли преко позорнице ови комади: Балканска царица, Мадам Мангоден, Зпонар Богородичине Цркие, Разбојници, Контролор вагона за спавање, Војнички бјегунац, Позоришне глупости, Отело, Циганин и Трилби. * Позоришни Лист доноси овај извјештај: У Хрватском Земаљском Казалишту била је 2. октобра о. г. ријетка прослава, опроштајна представа Иване Сајевићке и прослава њеног четртесето-годишњег глумовања. Дошло се у позориште на ту прославу с осјећајем пијетета према традицијама и прошлости овог хрватског Талијиног храма. Осјећало се, да се први полувјековни одсјек позоришног живота — завршује одласком знаменитих личности, као што су: Мандровић, Милан и Сајевићка. Из доба дилетантизма и борбе с њемачком премоћи, која се завршила мјесеца новембра 1860., наступило је доба цвјетања за хрватско позориште. За то вријеме заведена је 1863. године оперета, а 1870. народна опера. За цијело то вријеме била је Сајевићка, један од стубова позоришта хрватског. У свима фазама глумачке умјетности своје била је љубимица публике, као и њезин покојни муж, незаборављени Шандор Сајевић, који је послије Племенчића уживао највеће симпатије загребечке публике као комичар. Ивана Сајевићка проживила је четрдесет година у храму богиње Талије, као свећеница хрватске умјетности. Четрдесет година спомињали су име јој посјетиоци позоришта, пријатељи умјетности, критичари, глумци. Четрдесет година мамила нам је сузе радости и жалости. Четрдесет година пружала је публици ријетка умјетничка уживања. * Здравље познатог руског романсијера Горког опет је пошло на горе. Лијечници су му препоручили да зиму проведе гдје на ју-