Зора

Стр. 362

3 О Р А

Бр. X.

ње вриједило и за владику Данила, али што је првом колу турио у уста добар дио таких ријечи, види се, да се он није могао потпуно отети утјецају црквенога језика, који је у његово доба у књижевностн српској стајао још на чврстим ногама. Има по гдјешто талијанских и других страних ријечи, као: жбири, шпијуни, палац двор, кварат, јачине, принцип, провидур, трон, скиптар, демонски, ад, материјал, триумф, херој, карта, цукар, ура и т. д., али те су и другдје доста у обичају. Али има нешто, чим се језик његов одликује од језика осталијех пјесника наших, а то је једрина, крепчина израза, краткоћа и сликовитост. Овим је својствима наткрилио владика Раде све наше пјеснике. Истаћи ћу између осталога ово: Познато је да императив исторични подаје причању неку пластичност и живост,

а таких је императива у њега много. Ево само два примјера: У то рикни низ пазар ријека, Или било мушко или женоко, Свак да гази уздигнч хал>ине. 68. Па погини у оно гоеподство, Спусти кул>е, а обриви брке, А поспи се по глави пепелом. 72. Између красних израза забиљежио сам само некоје: гвозденити, оцрнити сејјНЈу црно се завити, присука' сам педесет годинах, јалове се облаци, добровање, нарок (срећу) изгубила, отршати кога = опремаги V њемач. аМег^еп, изгуб (губитак) да намири, увор = .ушће (испор. извор), сплака = барица, одњивити = одгојити, коњушка коњушница, загон = затрка, потрпезни, нагнута делијо! и т. д. Мостар.

Једна почетничка пјесдоа Његошева

РербСК1И народнвш ЛИСТБ число XXIX од 1837 године, што је излазио у Пешти, донио је једну НЈегошеву пјесму са насловом Спомен на гробу Чедомили, сина родољубив о г а Г о с н о д и н а ДоктораДимитрин

Фрушића. Уредништво Зоредоноситу пјесму као интересантну појаву Његошева почетничког рада и карактеристику утицаја тадање струје Милоша Хаџића Светића и Харфе Шишатовачке на прве пјесничке радове Владичине. Пјесма гласи :

Ј{ј/Ј ТЈ?0$У Чедомилл, сиха родолубибога Тосподина ГХокшора 0.имишрГл сррушића -Зашто срдцу, рањену природе наглосћу, Родољубна отца и њежне матере Њине лде тешке повређуемЂ сада? Што ли око сузно плакат раздражуемЂ? Жалостнш ми спомен струне лире трога 0 теб' Чедомиле, красно привиђенћ! И спомин-ћмт дане у дом твога отца Кад сам са веселћм пировао многе, Ти си око гостахЂ са улибком н^жномђ Обходио кругом пр1лтшемЂ липемт, Као ангел тихш, као ангел милш; Сваки те е прима' у наруч -ћ свое С душе восхигцен -ћмЂ као цвћтак краснш