Зора

Бр. X.

3 0 Р А

Стр. 369

Кад се пак ови изузму, остају од свију њих свега три писца који су могли писати што о Црној Гори, и то су један драмски пјесник и два путописца. Ово су њихова имена, и дјела која се налазе у поменутим библиоГрафијама: Ве1ап^ег, Е8за18. Дгата&диез, 18г>5; АНгеЛ Ве11еп^ег, А Ђгатегз Г ИаИе, зоиуеп1Г8 Де уоуа^е, 1853; 81;а11181а8 ВеПап^ег, Тго1з апз Ле рготепаДе еп Епгоре е!; еп Аб1е, 1842; Ее ГСЗгоиЂга, уоуа^ез еп МоИо-Уа1ас111е, 1846; Топгате апсЈеппе еЂ тодегпе, 1846, Г. Петрови-ћ је видио у једној париској књижари једну књигу АпИдшШ готатез опет од једнога Беланжеа Његошева времена, а која није забиљежена у поменутим библиографијима; и писца те књиге ваља убројати у писце за којима би требало трагати. Послије потписанога предузео је тражење Њевошева дјела о Црној Гори г. Гргур Јакшић, бив. држ. питомац у Паризу, али је тражење чинио сасвим другим путем. Он се, наиме, распитивао о судбини и радовима Ђузепа Каза а не Беланжеа. Колико је у томе успио, и да ли се овим још бави, потписаном није познато. — Павле Поповић." * Коло што излази у Биограду, под уредништвом Данила А. Живаљеви-ћа, донијело је у својој осмој свесци друге књиге један низ чланака посвећених Његошевој педесетогодишњици. Из уводног чланка који носи наслов 1851—1901. донијели смо извод у рубрици Штамиа о ЊегошеЂој прослаЂи, а овдје ћемо приказати остале радове. Андра Гаврилови"ћ саопћава једну нештампану пјесму Његошеву, коју је 1878. године добило уредништво Перикоја, књижевног листа који је требао у Биограду излазити, али се није ни појавио. Правопис је стари али је у Колу пренесен у новИо НА ЗАВИДНИКА Боже св'јета свемогући Створитељу васељене! Милиони јасни зв'језда, Те небесим' свјетло красе, Кандила су даноно-ћно Што пред твојим горе лицем У знак чистог бесмртија... А ми што смо? трунке мале! Дан и види, мрак већ гута, Са рођајем нестаје их. Али нешто опет има, Што из ове трошне груде По свемиру узилази; Преживјеће царства млога, Мора, скиптре и државе И највећа благочин'ја.

Ненавидче! знаш ли што је Од постанка на св'јет ови? Из сјемена Каинова Ненавист ти духокужна Земаљског је бесмртија! „Вријеме постанка ове пјесме није забиљежено, а изгледа да га није могућно ни изнаћи. Она је резултат тренутног племенитог гњева пјесничке душе."

М. Ђ. Милићевић доноси једну успомену на Ст. Книћанина који је врло цијенио Владику и заносио се његовом поезијом. „Треба да читаш његову Лучу Микрокозму; па да видиш како он ту свом учитељу кликће: „Да, свагда ми драги наставницче, Српски пјевче небом осијани, Задатак је смешни људска судба! Људски живот сновиђење страшно! Човек, изгнан на врата чудеса, Он сам собом чудо сочињава! итд. И оде декламовати читаву једну страну. „То треба да читаш, понови војвода мени: — тек ту ћеш видети како Његош високо узлеће!" Андра Гавриловић саопћава је^ необјављену пјесму Симе Милутиновића Сарајлије: Петру П. коју је добио од покојног Драгише Милутиновића, сина Сарајлијиног. Пјесма гласи: ПЕТРУ II. „С региона — ал тек богоносна Роса капљом на ст'јену је пала. Кам студени собом усисав је, У повоју зраке жарког дана, Кад но лузи устрептав се буде, А живахне по гори миљенче — У низине српскијех дубрава Бистрог вира травнолаза шаље, Тко је жедан да се водом поји, Тко је засп'о да га жубор буди — Тко л' не хаје нек му вишњи суди! Здрав ми био, духа самосвојна! Раде л' роду чин'ја радовање, Радовање ал' богме дјелање!" Као коментар овој пјесми Гавриловић доноси ово-. „Из виших региона богоносна роса паде на стијену, а стијена је упија да рано пред зору, кад су још у повоју зраци сунчани, и кад се лузи лагано буде а живахне у гори јелен — пусти у низине поточиће, који лазе травом како би жедног напојили а заспалог пробудили... То је слика пјесника Петра II, који је добио с неба дар пјеснички,. те са гора, над којима влада, шаље у остале српске крајеве своје пјесме... Раде, ако изазива радоЂање, ствара и рад — дјеловање..." Уредништво затим приказује два нештампана писма П. П. Његоша. Оба су писма сачувана у преписци Владике Рада са Вуком Ст. Караџићем. Једно од тих писама је од најранијих које је написао Његош у Петрограду 1833, а друго је које је написао двије недјеље прије своје смрти. Андра Гавриловић доноси: Владичина смрт по одзиву ондашње штампе. Које што је у оно вријеме било врло мало српских листова, а које што ни они који су излазили нису ничег важнијег прибиљежили то се писац ограничио само на Сриске Нотне које је врло вјешто уређивао Милош Поповић. Гавриловић је хронолошким редом донио све биљешке које су прије и послије смрти Владичине изишле у Сриским Ношнама. Ближе податке о смрти Његошевој донијеле су Српске НоЂине по талијанском листу ОззегпаГоге Ђа1та1о. Уредник Кола Дан. А. Живањевић доноси чланак ЊегошуталијансЈсој ЈсњиокеЂности.