Зора

Стр. 370

3 О Р А

Бр. X.

У почетку напомиње Живаљеви^ како се Талијани, поред свега тога што су се јако бавили српском народном појезијом, мало интересовали за Његоша. „То је чудније и с тога, што је за Његошево доба Далмација на себи носила са свим талијански карактер. Све су школе биле на талијанском језику; талијански се мислило и осјећало, а далматински писци готово су сви писали талијански, и ако су знали да нијесу Талијани. Близина Ноегошева, његово бављење у Далмацији> као и пут по Италији — нијесу изазвали јачег интересовања за поезију Његошеву. Талијани су у њему више гледали једног егзотичног владара једне мале и чудне државе, него великог српског пјесника. Све што углавноме о њему знају, то се своди на Горски Вијенац. Први, који је о Његошу опширније проговорио, то је чувени далматински археолог, абат Франћешко Карара, научник познат широм цијелога свијета, члан готово свију ондашњих учених друштава и преводилац српских народних пјесама. Карара је вршњак Његошев, а обојицу је смрт покосила прије времена. Карара је умр'о 1851. а рођен је 1812 године. Карара је 1852 године штампао у „БеШиге Ш Гатт^На", које је у Трсту издавао књижевно-умјетнички одсјек аустријскога ЈТојда, чланак под натписом „II ШасИса 5е1 Моп^епе^го, пк-аМо Ла' 8иоУ1 соПодш." Већ сама та околност да католички свештеник пише о православноме првосвештенику врло је интересантна, а показује у исто вријеме и либералност једног и другог књижевника. Либералност, која би и данас послије пола вијека могла послужити за углед, јер је Карара писао о Његошу, као што и сам каже, на основу њиховог познанстви. „Ја га — вели Карара — никада нијесам могао познати из књига, ни из извјестија других." 1 Његош и Карара састали су се посљедњи пут 23 јуна 1851 године, када је Његош ишао у Трст, и Карара напомиње, да је Његош био доста слаб. „При растанку — вели Карара — више ми је пута стиснуо руку и чињаше ми се стискати руку студеног мртваца". Карарино причање о Његошу доста је занимљиво и ми ћемо се на њ осврнути згодном приликом, а сада ћемо из његовог писања нагласити само неке ствари. Из Карариног причања, види се, да је Његош марљиво пратио све оно што се писало о Црној Гори у страном свијету. — „Англичани — вели Карара да је казао Његош — који долазе код нас, мотре и сваку ствар пажљиво истражују и све на цијену стварају, и ако их нико не превари, тачно описују- Французи у час промотре и по највише јасно и више пута промаше, ал' појетизирају много. Нијемци на против задовољавају се да један велики волум саставе он какав био, а будући да о владици и његовом мјесту ваља казати што није било другом казано, купују од сваког измислитеног духа за малу ствар коју му драго басну." „Чим је Горски Вијенац угледао свијета, Талијани су га одмах приказали, и у колико је нама познато 1847 године штампана су три приказа, и то два у „I/ ОззегУа^оге ТпезИпо^ а један у ,,1,а Бакпагја 1 ' (Задар). 1 Карарин чланак саоштио је у изводу Ђорђе Срдић, у „Седмици" од 1854 године. При цитирању служимо се тим иријеводом.

У првом листу, а у бр. 125 од 17 октобра написао је приказ др. Паћифико Валуси, који, поред осталога, вели да је Горски Вијеиац дјело и политичко и књижевно, и да кнез-владика тијем дјелом подржава у народу мржњу према Турцима. Други је реферат написао Никола Томазео (бр. 129 од 27 октобра). Његово мишљење своди се на ове ријечи: „Овдје гдје описује (Његош) њему добро познате ствари, ондје гдје избјегава реторику из књига а прихваћа језик. својих горштака, ту је писац пјесник по превасходству, а његови стихови постаће биће језика." — Ово је мишљење Томазео доцније пренио и у свој велики рјечник („Б1210папо Ев^еМсо^ стр. 247.) Приказ у задарском листу „Та Ба1ша21а а написао је абат Француски. — Приказ тај преведен је и штампан у. „Подунавци" од 1847 године, а преводилац му је Ђорђе Бан, учитељ, који се тада чешће јављао у томе мјесту. Чим је Горски Вијенаи, угледао свијета, Јаков Кјудина,. још младиФј, који је већ био превео на талијански језик неке српске народне пјесме, одмах се латио да га преведе на талијански језик. О томе су већ 1847 године говориле неке талијанске новине а, 1851 године познати путник Најгебаур у своме дјелу Б1е 8п(3-81ауеп ипс1 с!егепЛЈећеп" (Лајпциг) јавља, да је Кјудина и штампао неколико одломака из свога, превода. Тешког се посла био прихватио пок. Кјудина, јер он и ако је познавао оба језика, истина талијански боље него српски, њему је оскудијевало оно што је било од неизбјежне потребе за такав рад, а то је поезија. И изгледа да је тај пријевод задао преводиоцу огромног посла, и да је само добра воља и истрајност привела тај посао крају тек 1878 године, па и то не у цјелини. Наиме, Кјудина у своме дјелу „СапИ Де1 роро1о з1ауо а (двије књиге), а у првој књизи, израдио пособан одјељак, под натписом : „1>е1 У1а<Иса Р1е1;го РеЂгоччб ^једпз е (1е1 8110 вогзМ Ууепас". .Ту Кјудина прво говори о животу и раду Његошевом, па прелази на Горски Вијенац. Он кратким потезима прича садржину Горскога Вијенца, па овдје ондје преводи по неки одјељак. Превео је сва кола, осим четвртога, писмо везира Селима бога, почетак драшковог причања о бављењу му у Млетцима, „Чево равно....", К1гетву сердара Вукоте, пјесму Игумана Стефана уз гусле, и још неке мање ствари. Пријевод пок. Кјудине доста је слаб, а мјеетимице он није ни разумио Његоша. Доцније је он свој пријевод исправљао и исправљеног га објавио у својој другој књизи „81опа Де1 Моп^епе^го" (Спљет 1882). Оно што је Кјудина писао о самоме Његошу и о склопу Горскога Вијенца> доста је правилно, оцјена његова о Његошевом раду умјесна је, и ако би се могло казати, да је све то писао човјек, у кога је било више одушевљења него истинске критике. Чудно је, да је Сима Љубић у своме ,,Бтопапо Мо^гаИсо <1е§П иошјш ПизЂп Ле11а Ва1таг1а и (Беч 1856) уврстио и Његоша. — У доста збијеном слогу, Љубић износи живот и рад Његошев, и пружа врло лијепу и правилну оцјену Горскога Вијенца. Вриједи забиљежити, да је Љуби^ као годину владичиног рођења означио^ 1812. Ту годину нико није биљежио ни пртје, ни послије њега.