Зора

Стр. 374

3 0 р а

Бр. XI. и XII.

постриг у манастиру Ковиљу, у коме наскоро постане настојатељ и архимандрит и у коме, неуморно радећи на књизи, умре 11. Децембра 1801. године. Знаменити филозоф енглееки Спенсер каже: »Бег „^гоззе Мапп" ћап§1 1ттег уоп с!еп Ап^есепсЈепћеп с1ег ОебеНзсћаЛ аћ ипс! шигде т Аћ\уезепћећ (Зег з1о1Шсћеп ип<1* §е1бћ§еп К1ес1ег8сћ1а§е, \^е1сће зеЈпе 7ећ уоп с!ег Уег^ап^епћеЈ! егегђ!, тасћћоз зет.« Заиста појава Рајића била би скоро немогућа, кад би он продужио ондје, гдје су престали његови претходници; али Рајић имађаше боље претходнике и савременике у туђини, гдје се многом научио. Особито Кијевска Академија и њезини тадашњи проФесори били су од великог уплива и користи по образовање Рајића. За вријеме Рајићева школовања у Кијевској Академији бијаху међу проФесорима знаменити богослови, историчари, филозофи па чак и пјесници као: Манасија Максимович, 1 Константин Крижановски, 2 Георгије Кониски 3 и други. Много је утјецао на Рајића и рад бившег ректора Кијевске Академије, послије архиепископа Новгородског, ТеоФана Прокоповића, чији је рад у православној богословској науци сличан раду Петра Ломбарда на Западу. Од историјских радова Рајића, од највеће је важности његово дјело: »1стор1а разшЈХЂ славенскихг народовђ наипаче БолгаровЂ, Хорвато†и Сербовг« у 4 части, коју је написао 1768. године, али која је штампана тек 1793. г. уз припомоћ ученог

1 ФиларетЂ. ОбзорЂ русскои духовнои литературБ1. стр. 327. 2 1ћШ. стр. 358. 3 Ш(1. стр. 366—369. и Макарш. Догм. богосл. I. стр. 60.

митрополита карловачког Стевана Стратимировића. Рајић је то .дјело писао осам година и називље га »многотрудним« (4. част. стр. 218.) Побудом, да напише то дјело, послужило је то, као што каже сам Рајић, што српски народ нема своје историје, па додаје: »Приумножило паче ревноств его и то, нко иностраннш Писатели, егда по случаго и мимоходомђ о Серб"ћхЂ н^что написати хот-ћли .. . сказати неможно, ст-> коликимђ гаждени '1емЂ и клеветами они тое написали: зане по своему обв1чаго все, еже у СербовЂ, и прочихЂ СлавенскихЂ народо†похвално 6 б 1ло, развратили и истончили, храбростБ ихђ за варварство, доброд-ћтелв за злочише почтили, славу же ихђ и храбрвм поступки молчанГемЂ прикрБ1ли.« (ЧастБ I. предисл.) Рајић сматра историју учитељицом живота, јер и он пише своју историју: »лко да читателл возбудитЂ кђ подражанда доброд-ћтели, и отврагцешк) злочиннббхђ д-ћлђ.« (1ћ1с1.) Рајић побија мишљење, по коме се задаћа историје садржи једино у истинитом описивању догађаја. По мишљењу Рајића круг је историје много опширнији: » Б огослов 1 л о Боз^ћ, и веодехЂ БожественнБГХЂ простираетЂ слово: Пра†в^жество о правосудш и воздалнш коемуждо достоинан: Иеика О НраВ^ХЂ ДОбрБ1ХЂ же и хуДБ1ХБ, ФусТка о естеств"ћ созданнБ1ХЂ веодеи, качеств ^ХЂ же и силахЂ ихђ разсуждаетЂ, и инбш о инб 1 ХЂ упражннготсн: 1стор1а же еств вс4мђ н^что ободее. Того ради ни едино отђ поминутБ1ХЂ в^ћжест†безЂ сел 6 б 1 ти не можетЂ: зане она представлиетЂ вснкаго рода прим^рБ!, которвши трудностб матерш и непонлтностБ изисннетсл, и умствован1з тонкостб нснбш св^тђ получаетЂ«. (Њ1с1.) Рајић је историју држао за науку у строгом смислу ријечи, (попут најновијих и-