Зора

Стр. 398

3 О Р А

Бр. XI. и ХП.

Три удовице, двије кћери, а једна унука „проклете" Јерине нађоше мира у Турчина да проживе пошљедње дане. Царица Мара умрла је 14 септембра 1487 године и сахрањена у манастиру Косаници код Кавале, а Катарина сахрањена је у манастиру Кончи више Струмице, а кад умрије пошљедња деспотица смедеревска и пошљедња краљица босанска, и гдјеје сахрањена данас сејош не зна. М 0. Поглед на полотачку а соаијалну француску поезају од 1830 до!848.' — Др. Јован Скерлић Доба од 1830 до 1848. било је у ФранцуЈ, ској тренутак највећег интелектуалног / вријења у XIX вијеку, и једна од најљепших епоха људскога духа. Живот је текао таласима, и нека грозничава дјелатност подстицала је све душе. То је био тренутак грађења и преправљања свију идеја, свију вјеровања које дадоше особени жиг вијеку који се сада навршио. То је златно доба романтизма, вријеме његових великих побједа. Реализам, у моћним романима Балзаковим изилазио је на видик и објављивао нову једну књижевност, аналитичну и невеселу. На религиозном пољу, једни, као опат Шател и његови ђаци, хтјели су да у литургији замијену латински народнимјезиком, други, као Ламене, мирили су догму и слободно испитивање, вјеру и разум, Цркву и Демократију. У политици, нове странке су се стварале и постављале озбиљна и тешка 1 Закључак из тезе нашега сарадника Г. Др. Јована Скер.чића. ( 1' ортгоп риШгдие еп Ргапсе п'арг&8 1а роезге роИНдие е1 зосгаГе Ле 1830 а 1848. 1Ј18кег1а410п Зе <1ос1ога4, ргеаеп1ее а 1а Раси11е <Јеа 1е11гев Ле 1' 1Јтпусгн1(;е Де Ј^аикаипе раг Јеап ВкегШсћ, Нсепс1е еа-1еЦге8. Цаизаппе. 1трптепе Соп81ап4 РасћеУаН(1е1. 1901. р. 237.)

питања која пак потомство има да ријеши: догматични либерализам, који је хтио да замијени старо племство обогаћеном буржоазијом, одбацујући сваку реФОрму у економском стању ствари; радикализам, који тражи опште право гласања, демократизацију власти и интервенцију Државе у односе између Капитала и Рада; реФормистички социјализам, који хоће економску демократију и тежи ка поступној социализацији својине; револуционарни комунизам који рачуна на соирз Де тат да оствари цјелокупан идеал комунистички. Најзад, то је било цвјетање теорије друштвенога преображаја. Утописте, те безазлене и узвишене душе, апсолутне и пуне презирања стварности, снијевали су да саграде једно идеално друштво на рушевинама прошлости и у хаосу нових идеја и вјеровања. Они су говорили да људи морају бити уморни од тога што међусобно шкоде једни другима, и дадобра воља, морална снага, примјена здравога разума у људским пословима довољна су да у прах оборе то друштво без равнотеже, бесмислено и мрско, и да организују сргћу, према њином јаком изразу. Сви ти рационалисти имали су апсолутну вјеру у бескрајну усавршљивост човјечанства, у неограничену ширину разума, и, са Ламартином су говорили: Нико не зна колико свјетлости Може имати наша трепавица. Посред тога хучнога и задиханога хода ка будућности, у тој битци идеја, испрекиданој пуцњима из пушака, поезија је морала претрпјети много утицаја, прожети се страстима и идејама свога времена, постати борбеном и играти улогу хора у античкој трагедији. Она пјева велике наде, расцвјетале под сјајним сунцем Јулским, оно мистично чекање среће која мора да сиђе на земљу; она слави солидарност, братство народа, религију човјечанства. Она изражава мржњу на Бурбоне, оборене краљеве, који представљају угњетачку и понижавајућу прошлост; она одаје ватрен