Зора

Стр. 376

3 0 Р А

Бр. XI. и XII.

Рајић је и пјесме писао и трагедију, коју је написао Емануил Козачински, (његов бивши учитељ) он је поправио и прерадио и издао под називом : »Трагед1н, сир^чв печалнан пов^сб со смерти посл^ћднаго цари сербскаго Уроша плтаго, и о паденш сербскаго царства« г. 1798. Крајем осамнајстог вијека, монашки је живот у манастирима карловачке

митрополије почео силно слабити, 1 али Рајић је и у томе погледу служио свијетлим примјером осталим калуђерима свога доба и као што рече уважени писац у »Кагос1шт Моутата«: »умро је као прави народни светац!« Слава оцу српске историје и богословске науке архимандриту Јовану Рајићу! Карловци.

Лјеснишш&о

0, КУД)\ С7р€МКШ 0, куда стремиш, моја жељо лака, Ко златан лептир преко мирног дола? Зар не знаш, тамо, да је ружа свака Умрла давно од мраза и бола? Мислиш ли: и сад весело лепрша Лагана шева, у јутру и вече, Над бистром водом, са високог крша Што доли пада и у раван тече? Мислиш ли: тамо, у одласку наглом, Слушаћеш пјесму плавооке Ладе? Да никад не ћеш дршћати под маглом На хладном каму, ко сирак, без наде? Ил' мислиш, тамо у валима бурним У том свијету, да те добро чека? И да ћеш тако под небом азурним Провести вијек без сузе, лелека?... Мостар

јМ0Ј)\ }К€ЈБО Не иди!.. Тамо нема ти боравка! Прољеће жарко умрло је давно... Под мрачним небом смрзнула се травка А вјетри звижде кроз продоље тавно. Кб слаба тица, у вртлогу томе Гдје људи живе, саломићеш крила! Врати се, врати, завичају своме Врати се срцу, ту гдје си и била! Ил' слушај! Тамо, гдје пун хладног иња, Густ бршљан трепти и увела трава, Гдје вјетри туже са сухог растиња, Ту моја мајка спава... мирно спава... На њеној хумци, гдје сам дуго плакб, Анћео чува струк босиља мека... Ту остај вјечно! Ту је добро свако Тамо те љубав и сво благо чека... ЈЈлекса ШантиЋ.

1 Некритична је тврдња Ил. Руварца (Сем. р. 15.), да је наш народ устао против калуђера зато, што су »гутали оно, што је Доситије писао«. Историја говори, да је кривпца у калуђерима. Зар није исти Доситије великог калуђера-епископа Данила Јакшића назвао: »овај блажени божји чловек«?!