Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

ema raka Nie ay da aaa — 0

93

све провизорно правити. Благодарећи тој предрасуди раде ево сви ови Слаготворни Самарићани годинама под условима на које не би пристао ни најмањи банкарски чиновник, нити последњи препишчик ма каквога звања. И то раде неуморно, и дању и ноћу од првог до последњег.

Да од првог до последњег. Хтео сам да видим управника ове велике организације, да му вратим посету јер је он мене у Бечу посетио, па ушавши упитах где је управникова соба. Људи се само осмехнуше и ја сам тек доцније разумео тај осмех. Али кад ме одведоше управнику када га видех у једној огромној соби, у сред једног метежа, где за једним грубо отесаним столом заједно са још петорицом ради, па се сетих елеганције и удобности и најмањих приватних канцеларија, ја тек тада појмих величину и пожртвовање тих људи који невидовно раде за непознате, за никад невиђене“.

Ја до сада не поменух имена људи који овде више од три године, са самопрегорењем раде за човечанство. Али ја држим да та имена морају бити позната целом свету, с краја на крај земљиног шора. Зар да се одиста помињу само имена оних места и поља која су се напила људске крви до испод жилица жита, зар да се знају само имена костурница европске омладине» Зар само имена војвода, која се могу прочитати на свима ћошковима улица, на толиким плакатима и на свима кутијама цигаретаг Зар да се и не ломињу они који су радили у противном правцу, да измире и сједине оне које су други завађали и раздвајали> Они су стајали у мраку, али увек готови да помажу, увек вредни, са тако исто великом снагом организације, убеђености и одлучности. На првом месту ваља ми поменути Густава Адора председника организације. Он је међутим попео се до управништва спољне политике Швајцарске. Али онај, који је био душа целине, чијој иницијативи има да се благодари за спасавање заробљеника грађанског реда који је до краја остао уз њега, беше Рг O. Феријер, старац за кога би се на први поглед рекло да је изнурен човек"). Он је још у рату од 1870. служио у драговољној приватној помоћи, а у балканском рату, и ако му беше скоро 70 година, он је одјурио на балканска разбојишта, а светски рат дао му је снаге какву само истинско осећање може да даде људскоме делу. Још није време да се излажу све заслуге његове и оне Ог Навиља, али сви који који су се интересовали за судбину заробљеника треба да са захвалношћу сачувају њихова имена. Кад једном буде могућно да се прегледа сва беда, невоља и несреће светскога рата, онда ће се тек видети и они који су најстрасније радили да их ублаже.

% ж x

Из другог извора“) можемо да забележимо неколико тачних података о раду Међународног одбора Црвенога Крста и његове агенције за ратне зарбљенике,

#) Од њега је напред поменути некролог нашем Ог Воји Суботићу млађем.

52%) Comiteć international de 1а Сгогх FOoupe. Renseignements complćmentaires sur Tactivitč de PAgence internationale des Prisoniers de guerre 3 Geneve.