Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

. Врло уморни легосмо у 10.30 пошто смо удесили да сутра да изјутра продужимо пут дресином до Скопља, куда сам хитао да што скорије експедујем помоћну експедицију. Железничког воза не беше до наредног дана по подне. Бесмо дакле срећни што нађосмо ручну дресину. Ми дакле кренусмо на дресини у 4 с. јутра. Али већ после једног сата покварила нам се дресина. Срећом налазили смо се на низбрдици те се скотрљамо до прве станице, где нађосмо једног ковача који нам је за један сахат оправио машину, те тако стигосмо у Скопље у 10 с. јутра. За рест тога дана имао сам много посла. Бејах разочаран што нађох да још није ни почето грађење купатила, за које сам обећао. платити све трошкове. Српски доктор рече ми да су нашли да ће то купатило коштати много више него што је први предрачун казивао. Удесих да се грађење одмах почне, а ђенерал ми је обећао да ће купатило брзо бити готово.

25 маја, Ниш. Данас сам провео неколико сати са сер Томом Липтоном, а вечерали смо са сер Пеџетом разговарајући о наредној седници међународног санитетског одбора која је имала бити сутрадан.

26 маја, Ниш. Пријатно ми је што могу забележити, да су моји преносни дезинфектори и купатила готова и на троја кола полазе сутра за Скопље, куда се и ми враћамо. Дотични имају бити ошишани, окупани, а док се они купају биће у истој соправи њихове хаљине дезинфиковане. Помишљамо да би се они том приликом могли и пелцовати противу зараза. Хиљада особа могу са тим справама бити окупани за један дан, па онда та троја кола одмах даље од вароши до вароши. Ви се сећате да сам ја у Манџурији производећи на мојим колима потребну пару дезинфиковао.

27 маја, Скопље. Стигох јутрос у 5.30 и после доручка комплетирао сам аранжман за пелцовање трупа противу колере. У 10 почели смо калемљење и продужи смо до 12.30. По нашем аранжману један човек може да пелцује њих 75 за један сахат.

Данас по подне конферисање са префектом и цивилним физикатом. Префекту сам дао 5170 фр. за дезинфекторијум и купатило. За тим сам отишао на станицу и изабрао место где да се. постави

транспортабл дезинфектор. Сад морам да се одморим. јер ћу морати били на ногама до 5 сати сутра у јутро".

А сад да наведемо коју страну из књиге „Под трима заставама“.

„Може се рећи да се готово сви транспорти у Србији врше на воловским колима. Волови вуку машинске пушке, амбуланције, кола свију могућих облика, по најгорим путовима, по блату до колена и живе под условима под којима ни један коњ не може издржати. У (српској) победи на Руднику имали су и волови важну улогу. Путеви беху тада гори но икада, разваљени проласком тешке артиљерије, тако да коњи аустријске војске нису могли да иду тим путевима. Орби воле и цене своје добре вочиће. Путујући по разваљеним прашњавим путевима, сваки онај који води волове, стаће код сваке чесме да опере лице својим вочићима и да их напоји. Кад прође овај рат, Срби ће у Београду

ea OR O