Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

јин АН ан

85

Друштвени биро за извештаје примио је много милиона извешћа дао је на три милиона бесплатних извештаја, доставио је ратницима које војна пошта није умела наћи око 100.000 писама. При трагању за. несталима имао је успеха у 19% случајева.

У санитетским заводима Аустријског Друштва Црвеног Крста у позадини лечено је 1,217.373 војника, подофицира и војника међу којима је било 497.632 рањеника а 719.741 болесника. Оздравило их је 74.85 5, a умрло“) је 1.80%.

Интересантно је да је још у мирно доба постигнут споразум између Министарства Војног и Друштва Црвеног Крста о плану мобилизације, према коме је управа друштва удешавала друштвену мобилизацију. '

Друштво је за време рата дало много веђу помоћ него што се планом за мобилизацију предвиђало.

Сви команданти аустроугарске војске упитани после рата за њихово мишљење о помоћи коју је Аустријско Друштво Црвеног Крста указало аустријској војсци једнодушно хвале до неба услуге Црвеног Крста учињене војсци.)

Црвени Крст у Аустрији имао је пре рата 75.000 чланова, који су плаћали члански улог од 4 круне. За време рата порастао је број чланова на 210.000.

У Немачкој пре рата имао је Црвени Крст 800.000 чланова, а у Јапану било је два милиона чланова.

Па како је и Турска била савезник централних сила и Бугарије, ево неколико врста и о друштву Црвеног Полумесеца:

Он је творевина младо-турске партије из године 1908. и зове се Хилали Ахмер. Он је 1911. објавио да усваја начела Женевске Конвенције и међународне одлуке од 1906. и од 18. октобра 1907. да признаје сва друштва Црвенога Крста. И ова одговорише да признају црвени полумесец. Овај има своје представнике у сваком вилајету. За услуге које је Црвени Полумесец у последњем рату указао, главна заслуга припада Хилми-паши, турском амбасадору у Бечу. Црвени Полумесец примио је на себе бригу за све бегунце из Тракије и Македоније у балканском рату; за њихов превоз у Малу Азију и њихову исхрану. Он се брине и за многобројну сирочад и управља радионицама, у којима је запослено 50.000 избеглица из Триполиса.

Приходи Црвеног Полумесеца: За време балканског рата добио је из Египта и Индије шест милиона франака. За време светског рата пресечени су ти приходи. Наређена је писанија по унутрашњости, и Црвени Полумесец могао је да отвори болнице друштвене у Трапезунту, Карпуту, Ђарбекиру, Сивасу, Ерзеруму, Бајруту, Јафи и Рафи.)

48) Sanitatsstatistischer Bericht iber die "Thdatipkeit der Osterreichischen OI Om Rothen Kreuze im Kriege 1914—1918. Wien, Verlag der 6. G. v. R. K. 1919.

%) Aeusserungen hoher Militir und Civilstellen iber die Kriegsthatigkeit der Ost. Ges. v. R. Kreuze 1916 Wien. Verlag der 6. G. v. R. K. :

50) Пришле су му у помоћ и писаније из Аустрије и Немачке. Цареви су се претргли. Један је приложио 50.000 круна а други 40.000 марака. .

B. Das Rothe Kreuz, Die Bedeutunv des deutschen und osterr. R. K. sowie des roten Halbmondes, von 225 Colze, Arthur Collignon Verlag Berlin—Wien.