Извештај о радњи српског друштва „Црвенога крста“

86

* x

Ратна историја слави поједине јунаке међу ратницима, одликује их народ и држава.

Историја Црвенога Крста пуна је других јунака, који поред обичног јунаштва и храбрости сједињују у себи људску доброту и милосрђе, који су „витешки цвет на дрвету земаљскога братства“, као што за њих вели један лирски песник.

Кад би какав епски песник хтео да опева јуначка дела свију хероја Црвенога Крста, то би био јуначки епос људске љубави, пожртвовања и храбрости. Али јунаци Црвенога Крста врло су скромни, често се не знају ни њихова имена. Један аустријски Србин, ђенерал пешадије Емил од Војиновића покушао је да из службених аката пронађе те незнане јунаке и да њихова имена сачува.“")

Листа је тих јунака велика.

Ми ћемо навести само неколико:

Јањина Станиславска, девојчица од 14 година, ћерка сиромашног обућара из Розвадова, ишла је још у школу, када и ту школу претворише у болницу за рањенике. Она тада оста са свим у школи да помаже рањеницима колико може. Примише је као помоћницу нудиља. Срце мале Јањине беше плодна њива за милосрђе. Усев саучешћа у њој набуја нагло у њеној женској нежности и милости према јадним рањеницима, и она није знала за већу срећу нити је желела ишта друго до да има удела у тешкој бризи и раду за рањенике. Прича о тој девојчици свршава се као тужна песма, њеном смрћу баш у тој Розвадовској школи. Једно шрапнелско тане пројурило је кроз прозор у слушаоницу у којој је мала Јањина баш превијала једног рањеника, и зарило се дубоко поред њене леве кључнице. Како је било рањеницима кад угледаше како се сруши њихова мала нудиља која их је не само неговала него разговарала, веселила и тешила. Умирући још је мала Јањина чеврљала о томе шта ће спремити за овога а шта за оног рањеника. На гроб мале Јањине положили су сребрну медаљу Црвенога Крста, са ратном декорацијом. Њена нежна слика живеће у успомени захвалног потомства.

Друга слика. Барака пуна тифозних болесника и рањеника пламти у пламену пожара. „Као да пљусак кише није вода“. Један од јунака Црвенога Крста јури осам пута у тај пакао и сваки пут спасава тешке болеснике од заразе и тешке рањенике (између њих и једног непријатеља Србина).

Или: Непријатељ бомбардује једну кућу пуну рањеника за то што нису стигли да на кући истакну заставу Црвенога Крста. Беше право јунаштво истаћи и утврдити ту заставу на кући. И то је извршио јунак Црвенога Крста.

Нова слика: Непријатељска коњица напада једно место пуно рањеника. Један од ових, у пркос својим ранама, решава да он у опште није рањен, и превијајући се од болова евакуише све рањене и болесне па тек после мисли на себе.

5) Hećiden des rotem Kreuzes, aus den Akten des k. u. k. Generalinspektorates der freiwilligen Sanititspflege, herausgegeben von G. d. |. Emil von Woinovich.

.

a (aa A Oea O U MLS