Извештај руско-српског клуба у Београду

75

уштрб моралне стране овог литања. Мени су многи, врло многи виђени преставници њиховог јавног мњења п политичког света отворено наговештавали, да ако би се Србија и Црна Гора за љубав територијалних накнада одрекле свога моралног и историјског права на Босну и Херцеговину, то би се имало сматрати, да смо ми издали браћу своју и оставили их на милост и немилост Аустрије. У том би случају, говорили су они отворено, Србија п Црна Гора за навек изгубиле симпатије и љубав руског народа п ми никада не би смо више могли рачунати ни на какву моралну помоћ и потпору његову.

Ове су изјаве њихове за мене биле веома не– пријатне, јер ја, на жалост, ни у колико не сумњам, да би се оне могле претворити у једну горку и страшну истину, ако би до тога дошло. За мене су оне бпле у толико теже, што сам сада имао и сувише прилике да се уверим, како је велика и морална и материјална и фивичка помоћ, коју нам може и коју ће нам посигурно на случај какве акције руски народ пружити. Надам се, да нећу претерати ако речем, да се они просто такмиче, ко ће од њих више и боље урадити у припремама на случај да до рата дође. По њиховој жељи и иницијативи приступљено је организовању разних комитета, који би нам на случај рата несумњиво добро дошли. Још за време мога бављења тамо приступљено је организацији санитетског комитета, коме ће на челу стајати сам професор Хирурије одеског медецинског факултета г. Кирило Михајловић Сапешко и његов први асистент Др. Воробјев. Остало је, да се постепено образују и други