Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ

сл

сл

Трговац::

Бежим, можда баш од среће,

Глава се у торбу сваког часа меће,

Па како нас свуда пљачкају и робе! Нигде ове мржње, пакости и злобе, Нисам ја, пре рата, био танког стања, Па шта ми је асна од мога. имања ! Дућан, пун ко око, најбољег еспапа,

Па сам дотерао до просјачког штапа. Пропало је што се, целог века, текло, Целог ме је пута то једино пекло,

Војник :

А видиш ти овог државнога слома 7

Рука ти је здрава, нога није хрома. Ништа ниси казо ружније и глупље, ·

Од људског живота зар је ишта скупље7 Кажи: хвала Богу, кад здрав главу носиш: Нећеш у слободној Србији да просиш ! Млад си, слободан си, па ћеш лако стећи, А ја, свима вама, из душе ћу рећи:

Нема ли Србије, ма оне малене,

Нека онда, браћо, не буде ни мене |!

Варошанин::

Наш нараштај мора, то је моје мњење, Да прими и ово горко искушење. Трпи, да каснији дани буду слађи, Ратуј, да у миру живе твоји млађи, Своје бреме носи наш нараштај цео, Само неко већи, неко мањи део.

Сељак :

Веруј, наш се душман нас и данас боји,

Трећи Избезглица:

Истина је и то, ал и ово стоји:

Ивгнаници