Изгнаници : албанска одисеја

ИЗГНАНИЦИ

Трећи Сељак:

Никад ноћи црње, никад дани грђи, Од овога хлеба нисам јео тврђи.

Трећи Војник:

Кад тврд хлебац једеш, овако се вели: Не дај, Боже, да се и такав пожели. Кад су сви патници, и ти с њима пати.

Трећи Сељак:

Не сви! Једнима је отаџбина мати, Маћеха другима. Такву је не хвали! Баш љубимци њени не би никад дали Ни најмању жртву да јој живот спасу. Ти си изненађен. Мислиш траву пасу Људи мога кова, гледајући чуда.

Ко мре неразумно, он је данас луда. Лаж је пала, лаж је без века и дражи. „Још ја питам: зашто отаџбина тражи Да за њену славу и њен углед гину Прво бескућници, бедни, које рину После рата, они што од рата теку 7 Ја истину зборим, па нека ме пеку.

Први Избељллица : Ко би своју земљу покудити хтео, Притисла и њега и дом његов цео! Трећи Сељак: Када јој на жртву своју главу нудим, Имам права да је и хвалим и кудим. Трећи Војник:

Сви смо ми једнаки, од главе до пете, Сви се изгубисмо, нас брзо помете

63