Изгнаници : албанска одисеја

64 ВЛАДИМИР СТАНИМИРОВИЋ

Препад догађаја. Шта нам снага вреди, ад је нико не зна да цени и штеди!

Трећи Сељак:

Ми смо увек исти: свуда Срби прави, Кољемо се и сад као жути мрави.

Трећи Војник:

Не вреди ни тако: целим путем, куку ! Нећу нико да ми пристаје на муку. Запамти и свима друговима кажи:

Кад ми не помажеш, ти ми не одмажи,

Друг Избеглица :

Наше муке служе некој светој ствари, Тако нама кажу вође и главари.

Ми ћутимо, ипак, док се они туже, Ми служимо њима. Коме они служе 7

Трећи Сељак: Једни беду дуље, други живот крате, Шабови ће само кући да се врате,

Наува. У страни, двојица разговарају полугласно, један варо– шанин и један избеглица.

Варошанин:

Верујеш у снове2

Трећи Избељлица:

Ко у Свето Писмо. Рекох ти, од рата они стари нисмо, Да ти причам: Лепо, ко на јави, виде, Диже се олуја, кров ми кућни скиде. Понесе га гробљу и тамо га тресну,