Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

17. Новембар. Продужисмо и данас друмом кров клисуру. И ако му је траса одлична, и ако;постоји тек од пре две године, ипак се примећује у изради турски мурдарлук, јер је већ готово никакав. -

Пређосмо и чувену дебарску ћуприју (»Ура стипесе«), за коју одавно чусмо да је порушена. За ово ремек дело старих зидара, онај извијен лук, треба им капу скинути. Над површином Дрима висок је 20 мет. Најпосле ево нас у већ предатом богатом Дебру, за кота Дебарци веле; »Цариград да се запали, Дебар ће да га плати, ама Дебар да се запали, ни Цариград не би могао да га плати«.

Интересантан је начин на који се предао Дебар. Бугарашки владика, наш прота, и две мештанина Србина долазе да преговарају у име Дебрана. Дебар ће се предати само тако, ако у њега уђе само регуларна војска без комита и то већа сила, Доцније пак дебарски бегови шаљу писмо и веле: свеједно им је дошло 5 или 50.000, само ниједан башибозлук,

Овде се слегло ваздан наших пукова, но срећа те се растурише, јер Дебар није тако велики. Онабдесмо се ( ока шећера 18 гроша). Касарна је сва разграбљена, одмах по предаји турских жандарма и њихових официра. Оригинално је, да су ове преговоре водили и да се све ово предало једној нашој коњичкој патроли, једној чети пешадије и оном моме од пре, месец дана одвојеном топу. Сад ми је цела батерија на окупу. Радости не беше краја у људи одвојеног топа, кад ме угледаше да са батеријом улазим у Дебар. Свеже грожђе, бисквити, малагу какву нађосмо у Дебру, немају ни деликатесе у Београду. Знали су ови Дебарци да живе!

18. Новембар. Преданисмо н одморисмо се, Разгледање Дебра. Музика 14. пешад. пука, коју тек сад првипут чух од преласка преко границе, свира у подне на пијаци, као и облигатну молитву у јутру ну вече. Добих наређење да се са једном четом пионира и једном четом првог пука ЏП. поз. кренем сутра за Стругу у кантонман.

19. Новембар. Иста позната маршрута и конак, Уз пут нас стижу кућама пуштени турски жандарми, већином Срби и Грци од Солуна, Не би било рђаво да се доцније употребе ови људи и за нашу пољску жандармерију, са обзиром на знање језика и прилика у овим крајевимаНаиђосмо и на једну групу наших пуштених заробљеника од Љеша. То су већином коморџије, ордонанси, посада мостова и телеграфско оделење, које су Арнаути, напавши позадину, заробили код ЈЂеша. Кад се чуло да су пали Битољ и Дебар, прича ми један од ових заробљеника, један нас Арнаутин доведе до Дебра и рече: »Онамо је ваш аскер, слободни сте«!

20. Новембар. Једва стигосмо у Стругу. »Од Струга нема друга«, веле сељаци (у два смисла а ниједан није оправдан). Изливајући се из Охридског језера Дрим пролази кроз саму варош. То је центар за охридску рибу: чувену јегуљу и пастрмку (латвицу), Варош мизерна и прљава. Да је среће то би била друга Венеција а овако један ужасан мурдарлук и легло свакојаких болештина. Овде је трећи пук и пољски дивизион другог позива, Седми пук и наша 4. батерија одоше за Елбасан.

= 206н =

тренс

==