Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

расположено и ако бедно изгледом. Каква разлика упоређујући оне гомиле из 1915. у напуштању и ове која се враћала на своја огњишта, а које су сада. читаве колоне француских аутомобила, превозиле све до Београда.

Параћин и Ћуприја очекивали су Џрестолонаследников долазак и приредили му најсрдачније дочеке. Шпалир су правиле поред народа и француске трупе, које су се затекле на простору од Параћина до Јагодине. Дочеци и пријем и француским војницима није изостајао од оних који су приређени и нашим војницима, Пријатно је било видети како их пуних руку двећа, јабука и другог воћа вуку наша деца по домовима свуд успут. Нарочито су се задовољно смешкали Сенегалци, гошћени и примани по нашим кућама. У Јагодини после дочека, Јагодинци су приредили Престолонаследнику ужину, да би Га само што дуже у разговору задржали, да би Га што дуже слушали и гледали, У сумрак се стигло у Крагујевац. Центар Шумадије Га је одушевљено дочекао. По мраку се отишло до цркве, п после благодарења уз овације народ Га је испратио до стана у кући трговца Николића — Београђанина, у којој је 1914. становао Војвода Путник. Вечера се за тренутак свршила и Престолонаследник је журно да одмах изађе и бар ноћу обиђе Његов омиљени Крагујевац, чији је сваки кутак врло добро познавао.

Раније но обично, сутра-дан по Митров-дану — 9. Новембра, кренуо је Престолонаследник за Београд. Очито узбуђен, ћутао је, али изразом лица испољавао срећу и задовољство што ће после три године још данас ући у Његову омиљену и будућу још веђу и сјајнију Престоницу.

Природно је, да је се ударило преко Тополе за Београд, На Опленцу се и ручало. Док се спремало за обед Престолонаследник је сам обишао цркву — задужбину Краља Петра — а одмах по томе отишао на Велики Опленац. Са њега је занет мислима негде гледао! Који зна, да у томе моменту то није била Његова најискренија и најсвечанија молптва и захвала Богу, уз сећање на свога Прадеду Вожда Карађорђа, а на овоме историјском огњишту лозе Карађорђевића, осећајући да је сада. остварено оно, што је предузео да оствари цар Душан, Сва прошлост наше историје морала Му је овога тренутка прећи испред очију, да у данашњици види њену највећу славу и моћ по будућност нашег народа и велике и проширене Отаџбине! У овом свечаном моменту, хтео не хтео, морао сам Га нпак опоменути, да треба ручати и кренути одмах, јер Га у 15 часова. очекује Његов Београд и Београђани!

Ручало се са неколико угледнијих Тополаца. Он их је распитивао о свему шта је било за ове три године као и о садањим приликама у н око Тополе. Преко Аранђеловца и Младеновца журило се Авали и Београду. На Вождовцу, пред Београдом, дочекао Га је начелник штаба прве армије пуковник Белић, јер је Војвода Бојовић са штабом био у Новом Саду. Он је саопштио да би требало који минут сачекати да би Београд стигао да изађе цео и дочека Га на улазу код Карађорђевог споменика. Престолонаследник нестрпљив, а бојећи се да за видела неће ући у Бзоград, после прве испушене цигарете крену у Београд. Цео Београд је био ту. И ако увек охол и поносан, плакао је од радости. Свако лице од

780 —

ата

па