Из мога ратнога дневника : (забелешке из ратова 1912.-1918.)

зна зен а

детета до старости било је озарено., Сваки се радовао, јер је био убеђен да ће ово доживети. Међу Београђанима било је много наших Савезника и познаника са Солунскога фронта, јер су и они пожурили и хтели да са Престолонаследником заједно осете ту радсст и учествују у дочеку Његовог Београда. После соли и хлеба, говора и поздрава привременог председника Београдске општине Главинића, речи скромних али дирљивих, све се кренуло пешице кроз обострани шпалир кога су правили отмени, стари, богати и сиромашни Београђани оба пола и деца, уређених чак и по групама, корпорацијама, друштвима, Ишло се поред Славије, Краљ Милановом и Кнез Михајловом улицом Саборној дркви. Жалосно је изгледао наш лепи и још порушени и напуштени Београд. Престолонаследник је поздрављао и примао поздраве и са десна и са "лева, Ред се није кварио. Импознантна поворка свих Београђана, која се сама формирала и свијала после Његовог пролаза, ишла, је за Престолонаследником све од Карађорђевог споменика до Саборне цркве пешице. Сумрак је већ почео да се спушта.. Осветлење још није било оправљено. Јован Ђаја — стари Далматинац и угледни наш првак и политичар поздравио Га је пред »Руским Царем« као победника и народног јунака у лепоме и дпатриотскоме говору. Већ по мраку, обавијеном неком тајанственошћу и мистичношћу а под сенкама Београдских рушевина, при чкиљању свећа и кандила, дочекан од свештенства пред улазом ушао је Шрестолонаследник у Саборну цркву, где је одржано благодарење и предато Му као успомена на сретан повратак у Његову Престоницу богато украшено Јеванђеље.

После благодарења, у већ мркли мрак Престолонаследник се вратио у Крсмановићеву кућу на Теразијама, провизорно припремљену за Њетов Двор. Београдске жене су прикупиле из бољих кућа ствари и наместиле га. '

Вечерало се на дохват и одмах изашло пешице и шетало по празним, неосветљеним и пуних рушевина београдским улицама. Престолонаследник је био жељан Његовога, Београда! Прокрстарило се све од Калимегдана до Славије и од Саве до Душанове улице, Отигло се доцкан, да одпочине у скромној постељи, коју су приложили своме будућем Краљу Његови мили Београђани, јер ни Он, као и многи од њих, није имао, ни нашао стварчице у Његовоме Дому — опљачканоме, под рушевинама и пустом београдском двору!