Из нове српске историје

200 МИХ. ГАВРИЛОВИЋ

У

неће ући у живот пре Ђурђева-дне, Јамачно ово привремено суспендовање Устава било је решено Кнезом пред полазак Германов, кад су Кнез и његова околина видели сву грају која се око овог начинила. „Зашто неће ући у живот пре Ђурђева днед" питао је посланик, „Да би се дало времена · Височајшем Двору да прегледа Устав, и после да се по члану 140 истога Устава, на идућој скупштини, учине измене по руским примедбама, одговори Герман.

Разговор се и даље настави у брзој критици Устава, Бутењев је чак сумњичио и српску тробојку и питао зашто је застава тробојка као француска. Најзад, Бутењев је остао при своме да у Србији постоје Виговци и да су кнезу изнудили Устав, Ово је уверење посланик оснивао на томе што му

илош није ништа сам писаоо Уставу, већ сва објашњења оставио Герману, На послетку је рекао Герману да узме натраг донесени Устав, и да ће _ се још разговарати о томе, затим му да један извод писма из Земуна, од 11/22 фебруара, рекавши му: „Ево вашег Устава“ У том се писму говори у кратко о садржини српске конституције, и да је „сасвим основана на шарти француској.“ То је била депеша генерала Фајта аустриском интернунциусу у Цариграду, којом му јавља о прокламовању Устава у Крагујевцу, Интернунциус је одмах похитао да тај извештај саопшти Бутењеву. -

Услед ове ревности аустриског представника у Цариграду, Герман је све огорчење рускога посланика против Устава приписивао Штирмеру, и отишао је са прве конференције врло узнемирен за срећан свршетак своје мисије,

Ну већ на идућој конференцији Бутењев се показао много расположенији. Посланик је најзад рекао, да ће за целу ову ствар чекати упутства ОД свога двора, али је ипак сматрао за дужност, да у напред разложи Кнезу гледиште своје владе, јер му је оно и сувише познато било.