Из нове српске историје

СУСПЕНДОВАЊЕ ПРВОГ СРПСКОГ УСТАВА 201

Бутењев је имао за циљ дау Србији, нарочито у околини кнежевој, поништи све илузије о држању Устава, каошто је био дат на Сретењској Скупштини. Устав је за „њега, посланика, био не само политички преступ према Порти и Русији, већ и слабљење кнежевог ауторитета, а Русија хоће да Кнез буде „силани снажан," Посланик се обрати и писмено Милошу. У томе свом писму чудио се како је Кнез могао (одобрити Устав, који се без дозволе оба двора не би могао издати, пошто то нити уговори нити хатишерифи не дозвољавају, и да он неће ни подносити своме министарству послати му Устав, Сем тога осуђивао је начин на који се дошло до Устава, Баш и оне установе које нису противне хатишерифу, треба да их уреди Кнез „као врховни поверитељ народа,“— Преко Германа пак препоручивао је Кнезу, ако би имао какве сумње за свој мир и спокојство у будућности, да предузме строге мере. Чудио се најзад како Кнез“ трпи око себе прве виновнике овога Устава, и непрестано је сумњао да се они нису Кнезу силом наметнули и да га не држе у страху, Герман је само понављао да је у Србији мир и да су Кнезу одани и чиновници и народ.

Порта сеисто тако чудила кнежевом држању и хтела је да одликује оне који су се у последњим немирима Кнезу показали као одани, Ремс ефендија, сећајући се да 1е буна букнула по до_ ласку Ст. Симића у Србију, питао је да ова буна није дошла из Влашке, Бутењев је посумњао на аустриске поданике и распитивао за понашање Енглеза Уркарта, Виговца, који је 1834 био у Србији и по повратку говорио у Цариграду, да ће у Србији букнути нереди; питао је најзад и за понашање графа Боа Ле-Конта, кад је кроз Србију пролазио, 1 Кнежевска Канцеларија, 4 марта 1835, Герман Милошу, 2 ја. 18. Бег. 2 марта 1835, Бутењев Милошу. вз Кнежевска Канцеларија, 4 марта. 1835, Герман Милошу.