Из нове српске историје

СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 18:

јави да је то немогућно; сем тога да су српске тежње односно уједињења авантуристичке природе и да би изазвале велико незадовољство и код Аустрије: и код Француске. За Михелсона је казао да је прекорачио своја упутства према Србима, и да их Русија не може присајединити себи. Ово је била алузија на конвенцију, закључену Павлучијем 28 јуна 1807, пошто депутати нису ни тражили да Србија дође под власт Русије,

Заиста, Русија није могла мислити на присаједињење Србије, Ми смо видели да је планом о деоби Турске од 1808 између Русије и Француске, Србији намењена била друга судбина, Тај план, ако је у ово време био већ пропао, Србија је ипак остала изван сфере руских интереса.

Озбиљни заплети у Шпанији били су скренули сву Наполеонову пажњу на ту земљу, и он није имао времена да се бави пројектом о деоби Гурске. У Ерфурту Наполеон ! се састане с царем Александром, и на томе састанку призна рускоме цару посесију Влашке и Молдавије, одрекне се посредништва за мир између Русије и Порте, оставивши да оне саме између себе реше то питање, Александар ! пак одрекне се сваких територијалних претензија на десној обали Дунава (септ, 1808),

Ослобођен француског посредовања за мир с Портом, Александар ! овој предложи као услове мира: 1-о обновљење пређашњих трактата; 2-0 присаједињење румунских кнежевина Русији; 3-е признање рускога покровитељства над Грузијом, Имеретијом и Мингерелијом, и 4-0 проглашење независности Србије под покровитељством Русије и Порте. Порта, у немогућности да настави рат, одреди Јаш за преговоре, где су били дошли и поменути српски · депутати. о |

Аустрија није могла бити равнодушна према судбини румунских кнежевина и Србије,. која је дотадашњим комбинацијама о деоби Турске назначавана као њен природан део. Она је саветовала Порти да настави рат с Русијом, и њеним наваљивањем закључен је 20 дец. 1808 год. уговор о савезу из-