Из нове српске историје

14 миХ. ГАВРИЛОВИЋ

међу Порте и Енглеске, Ово учани те Портини делегати у Јашу изјаве руским пуномоћницима да не могу примити руске услове.

Глас да су преговори о миру остали без успеха стигао је у Србију марта 1809. Устаници су ту вест радосно примили, јер су се надали најлепшим резултатима од нове војне.

До примирја од 1807 год. Срби су били остигли велике резултате, Очистили су Србију од Турака, заузели тврђаве и задобили заштату Русије. Али ма како ти резултати били велики, они нису потпуно задовољавали патриотски полет устаника, занесених овим успесима, До тада се устанак кретао у уским границама „општег отечества“ Србије, у · чију су службу и одбрану похитали Срби из свију српских крајева. Устеници су хтели да сад отпочну борбу за ослобођење и остале своје браће испод турске власти. Они су још 1806 год, позивали „с пламеним сердцем ис разширеним рукама... прногорску, далматинску и ерцеговачку, хргбру и премилу и предрагу браћу у онај положителни сојуз, који је между старима и праоцима нашима, док су славнима били, био, сирјеч: у дружство оружја и междусобни отбранителни и нападателни савез!“ Ати права експансивна политика могла се предузети тек кад су устаници очистили Србију од Турака и заузели градове,

Кад су устаници примили вест да су преговори о миру у Јашу прекивути, и да ће Прозоровски, по саопштеноме им плану, отпочети војну и прећи Дунав априла месеца, они одмах уђу у акцију. Једна српска војска крене се на Босну, друга под КараЂорђем на Сеницу, а трећа ка Нишу. Али, на нес рећу, Прозоровски је морао изменити изненадно свој ратни план, и не пређе одмах Дунгв. Један знатан део турске војске, одређен на дочека руску војску у Бугарској, пође на Србију да је уништи, Овај поход почео се катастрофом на Каменици (19 маја), а свршио се тиме што су Турци заузели готово целу источну Србију, Карађорђе се одмах врати на Мораву, а српска војска повуче се и из Босне,