Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде. Св. 1

ПОТЕРА 61

наредбу к знању, као што је и ја примих, па још вечерас у поверењу издајте наредбе жандармима. Као што знате кварт је наш подељен на делове међу вами, па сваки нека се од господе чиновника стара и труди — да дужности својој одговори... Ви сте, господо, приметили, да се од пре кратког времена дешавају у вароши и такви криминали, за које пре она није знала. Мишљења сам,. да је у њих запад умешан... Ставите странце под. контролу вашу, склоните беспосличаре, законом уразумимо нераднике — и њих ће нестати. Обраћам вам нарочито пажњу на већ започете истраге по разним предметима, где још кривци нису пронађени. Радоваћу се, ако ме сутра који од њих: обрадује... Ја вас сад отпуштам и желим вам успеха.

Лаган, умиљат, сталожен говор нашег старешине дубоко продире у нашу душу. Нерви се наши купе, јеже, заклињу: да ћемо своју дужност до крајних граница извршити...

Жандармима су наредбе издате; ми се повлачимо, да како тако преспавамо ноћ — и сутра зором прснемо по свом кварту и покупимо са улица онај олош, који се нада и мисли, да може, не радећи, провести живот на туђ рачун!

Ноћ у очи потере обично ми прође у трзају и несаници. Једва чекам праскозорје, да са жандармом кренем варошким улицама.

Журно устајем из постеље, набацам воду на лице — и одлазим, да само после неколико минута већ ступим на своју дужност.

.„Варош се постепено буди... Млекари, димничари, износиоци сметлишта, крстаре њоме. Хлебари ваде хлеб; њихове пећи осветљавају улицу. Ако је зимње доба, из далека светлуца жар, као: неко светло око, на решеткама од канте салепџија и чује се њихов отегнути, монотони глас: врије,.