Из полициског живота : анегдоте, црте, епизоде. Св. 1

ДВА БРАТА.

Живот нас је саставио. Заволео његову вредноћу и оданост послу. Имао је радњу до моје куће, где ме је пут водио. Ретко је било да не свратим њему. Ако случајно прођем поред његовог дућана а не свратим, он истрчи и зове ме. Више пута остави тезгу и муштерије, па проћаска по неколико речи: тек дан није могао проћи, да се ми не видимо. (Он и његова жена нису своју радњу никада напуштали. Ако по кад-кад он и оде код „гросиста“ да пазари еспап за дућан, она је тамо. Ради и бди над њиховом имовином. Он је мирне душе путовао по неки пут чак до Пеште и Беча, а силазио јеи до Солуна ради еспапа и није морао бринути за своју радњу, јер је његова жена са момцима радила, као да је он тамо. Она је знала све шта се од еспапа у дућану налази, шта има у магацину и подруму; колико коме муштерији треба да се да на почек и кад је рок меничним плаћањима. Водила је књиге, примала вересију, отписивала и нову заводила. Ако случајно он није у Београду, она је одлазила и сама набављала на брзу руку оно што нестане у дућану, тек „да има сорте“. У њиховој радњи могао си свега наћи што год ти треба. Ако по неки пут муштерија затражи по нешто, што је случајно нестало, они одмах шаљу момка у другу радњу да ту ствар купи и тако задовоље своје муштерије, да не би само другом отишли...

Таквим приљежним радом они су и стекли приличан капитал. Кад су се узели, они су имали у овом