Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

М

тови тлавни радови те врсте су: Из Црне Горе и При-

морја, две књиге (1, Нови Сад, 1888; 11, Цетиње, 1889); Из приморског живота (Загреб, 1890); Са Јадрана (Београд, 1891); Из разнијег крајева (Мостар, 1898); Приморска обличја (Нови Сад, 1901); Београдске триче (Београд, 1902); Ускок (Београд, 1902); Жиот (Београд, 1904); Немшрне душе (Београд, 1908). Поједине Матавуљеве приповетке објављене су иу посебним издањима, тако напр. Ново оружје (Беотрад, 1890); Пошљедњи витезови (Мостар, 1908); Дар Дуклијан (Мостар, 1906). Год. 1901 изашле су у Новом Саду, накладом Матице Српске, његове приповетке (' мора и с планине, а у Летопису од 1898 до 1900 год. Биљешке једнога писца, аутобиографско дело у ком је Матавуљ испричао главне догађаје свота живота и тим обогатио једну од најсиромашнијих трана српске литературе: литературу мемоарску.

(0 правом се може рећи да је Малавуљ сладао У најпродуктивније и најизравитије наше писце. Он је својим приповеткама цео наш свет упозлао са животом и особинама сеоског и маловарошког становништва на Јадранском Приморју. Он је то, наочито и најбоље, учинио са својим зопркама Из приморског живота, 0 мора “с планипе и Приморска обличја, 6 којих се прочуо и омилио у пајширам круговима нашег читалачког света. Тим приповеткама је Матавуљ дао не само једпу галерију занимљивих типова из свога ужег завичаја, него и један сјајан оглед ведрог хумора, чистог и изворног језика и сјајног стила.

После Стјепана Митрова ЈЊубише, писао је Матавуљ најизразитијим и најбогатијим српским језиком. Његово преимућство над ЈЉубшиом састоји се пак у томе, што је његов језик мпого травилнији, књижевнији. Као прозни писац, Симо Матавуљ је био ученик великих писаца италијанских и "француских, а то значи писаца којима су главне одлике кристална јасноћа, концизност и строга при«кладност израза. Е