Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

МЕ

П

Мало који писад је, у свом уметничком ствара-

њу, знао да тако вешто искористи лично искуство: "из живота, као што је то учинио Симо Матавуљ. Догађаји којима, је био сведок, људи с којима, се састајао, приче које је у народу слушао — све је то нашло да се смести у његовим приповеткама. Кад би неко вољан био да похвата генезу, да потражи како су постајале најбоље од његових новела, морао би, пре свега, да се окоми на самог писца; он би, у том случају, требао да се обавести о местима, у којима се овај најдуже бавио, о људима с којима је у дотицај долазио, о приликама које су га у животу пратиле. На тај начин — самим констатовањем чињеница — могао би да уђе у траг и објасни постанак, ако не свакој, а оно јамачно већем делу његових прича.

Матавуљ се, како видесмо, родио у Далмацији; он је у њој провео своје детињство и готово сву ранију младост своју. Он је и после, у својим зрелијим годинама, често у њу свраћао. Далмација (а особито њено приморје с Боком Которском) била је дакле та, која му је дала најбољу грађу за његова опажања. Непосредно познавање места дало је ње·товим описима крајева и његовим портретима људи такав један изглед истинитости и природности, какав бисмо узалуд тражили у радовима чисте фантазије. Далмација је писцу дала живе моделе оних паланачких зеленаша; оних старих, повучених, до комичности методичких, поморских капетана, и оних гојавних фратара, с којима се тако често у његовим приповеткама сретамо. Маловарошки живот у паланчицама далматинског приморја, које се још одликују старовременском културом и знаменитим бројем интелитенције; ђаковање по семинаријама и љубавне згоде сеоских Монтекпа и Капулетоваца, — то су предмети које је Матавуљ понајрађе обрађивао. Он је, као младићак и питомац задарске учитељске школе (где се у то доба посве мало православних ђака примало), највише друговао са, ђа-

(7 ин ни а