Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

104 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

ни у Розопеку, ни нигдје, јер сад влада коштитуцион! То би први пут да се њеко у Ровопеку позове на коштитуцион.

Сви поблиједјеше.

Судија, комесар, пристави, управници... сви „бољи“ одмах отидоше, а од осталијех начини се гужва. Бепо спопаде чашу и замахну њом, да је управи пут главе „адвокатове“, али га ближи задржаше. — дабрањујем ти, берекину, да већ привириш у моју кафану. Ако већ и једном... викаше Бепо.

= Коштитуцион имамо, коштитуцион! дераше

се Жирафа.

— Нека те врат носи п са твојим коштитуционом!/ викаше Мандалина, ломећи прсте... Шта ово би, какав је ово дан данас, блажена. Госпо! Блажена. Госпо, уби несретнике! Одиста је онај Амруш подмитио ову гадну Ђирафу, да чини буну овдје. Одлази, рђо јадна, није наша кафана за галабардине (Гарибалдинце)...

Та кафанска буна, једини догађај те врсте у граду, браво се рашчу и немило дирну грађане. Разумије се да је догађај допро преиначен и до најближих. · Ови су разумјели да је завада потекла од ЂЋирафе, п да је била, због Амруша. То је већма раздражило радозналост, те сви једва чекаху да га виде. До вечерње шетње по: кућама и не бјеше о другоме чему говор, до о томе: хоће ли се појавити па. тргу необични човјек.

И необични човјек дође на трг, бат: кад је чепукање било у највећем маху. Он сједе на крајти сто 'на. тротоару, пребаци ногу шреко ноге и натаче свој велики тешир на кољено. Његово пуно, бахуско лице, тек обријано, сијаше љешше него изјутра. а у томе тренутку оно поста као њеки големи матнет, који привлачаше све шетаче, те свака врста напусти свој правац, наста гуркање и чепање, какво се никад није видјело. Амруш се малко снеби, осјећајући толике погледе упрте на себе али видећи

; КС 5