Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. : 105.

ла га мноте госпође љубазно тледају, он се разведри и оста са трајнијем осмјејком. Госпође су налавиле да је он човјек у пуној снази и да има необично лијепе зубе и косу, (он дијељаше по средини своју густу, смеђу, тургураву косу, у којој не бјеше још сиједијех длака). Мало помало, ред се поврати. Шјора Тереза узе правац, који је водио ка Амрушу, те, при свакоме обрту, управљаше му и сувише значајне погледе. „Како зовеш спочетка није могао вјеровати својим очима, али, најзад, увјеривши се, да то њено понашање не буни никога, поче и он њој намигивати, због чега се заврже препирка између Терезе и поштареве жене, са којом шеташе. Моштарка тврђаше да је то простачки, а Тереза говораше да јест простачки код нас, али код Американаца да је то уобичајено и у најбољем друштву. јер, нема сумње, да је Амруш као милионер припадао најбољем друштву у Америци. А да увјери своју другарицу, е Амруш зна правила витештва, испусти из руку лепезу, а Амруш (бога, ми, прилично хитро, према, својој либини) дохвати је и предаде.

Оједећи тако, Амруш је узалуд њеколико пута, закуцао. Видећи е се Бепо чини да не чује, Амруш уђе у кафану, раскорачи се и запита га;

— Како зовеш, иштем ли ја њешто за своје паре, или просим, а2 Какав сте ви _ кафеџија Одмах да ми се донесе лимунада!

Мандалина му је дршћући донесе, а он је проли, плази и отиде.

То бјеше пошљедња његова, појава на тргу као

„неизвјесна, човјека". Кад опет дође, осам дана послије, бјеше законити власник кровињаре, коју је хупио од цркве св. Николе за две хиљаде форатити, 4) њим дође и инжињер, који узе све могуће мјере од историјске зграде, па отиде да нацрта нову кућу, њешто на, својој наснови, а њешто по упуству Амрушеву.

То је било двадесет другога дана мјесеца марта. друге уставне године ОВ и календарски, али у истини прве).