Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПРКУ,. ; 107

пе кровињару са поштаревом кућом. О почетка кад се шетња заврже, радници бјеху отишли, а на камењу сједијаху: Амруш, Ђирафа, прото и онијех Амрушевијех пет шест другова из дјетињства. Амруш их је частио пивом.

Тереза са својим редним каваљером (на реду "бјеше апотекар, прномањаст, сух, неожењен, 30 година) узе правац пред Амрушем, погледајући га као и оно прије, а он јој се такође одазиваше „„американским начином

Опћинство се бавило питањем: да ли ће Амруш позвати попа, да му освети нови темељ, као што је обичај у Розопекуг По томе ће се моћи судити: је ли прешао у Луторе. То питање, канда, лебдијаше 7 ваздуху, јер и прото помену тај обичај. Амруш слегну раменима. Ђирафа се још наједи.

— Какво освећење, какве бапске, у наше вријеме, кад влада коштитуцион!

— Али то је обичај, шјор Амрушу! опет ће прото.

— Како зовеш, мени је мало стало и до обичаја п до коштитуциона, али, Годем! зашто да плаћам за празне ријечиг Како зовеш, ја бих по ваздан мрмољио на овој пијаци, кад би њеко био луд да ме зато плаћа!

То његово мишљење о: обичајима, о уставу и ЈЕ брзо се разгласи међу шетачима, те се изведе да је Амруш, просто папросто, „фрамашун“. "Тереза му погледом изрази да је малко увријеђена, али у другоме обрту рече гласно своме реднсм каваљеру: „Ви знате да сам ја католичкиња, још как ва католичкиња! али поштујем свачије убјеђење. Кад бих била слободна, ја бих се удала-за човјека, који ми је мио, па макар он био и — — фармасон.“

— То ви ти! вели Ђирафа Амрушу. Она је одјек розопечке аристократије. Још ће те Ровопечани тужити владици.

— Годем, нека, дође и владика и патрика! Зби-ља, како зовеш, колико ваља наш владика; (У ње-