Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

- 108 : —___ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

тову језику „колико ваља значило је: колико има плате, ако је чиновник, колика му је имовина, ако. је трговац, спахија и т. д.) Амруш је већ био тачно дознао колико ваљају сви розопечки чиновници и остали знатнији људи.

= Па, колико и њихов, хиљада фиорина на, годину,- одговори један мајстор, православне вјере.

У томе се опет примицаше Тереза, спорије но прије, те рече, наглашујући сваку ријеч:

— Ја цијеним независне људе, који не страхују да кажу своје мишљење. Ја обожавам таке људе.

= А још више људе дебеле шије! рече гласније Ђирафа, нашто сви мајстори пренуше у смијех. Амруш га погледа, као да не бјеше одмах разумио, на, онда и он удари у грохотан смијех.

То је био нечувен скандал. Господа, која су четрдесет година, готово свакога вечера, шетала се по тргу, не запамтише да су се ту икад мајстори купили, за вријеме шетње, а још мање да су се кикотали! А сад ето ругају се једној импјегатици, која, ма како била лакоума, опет је импјегатица! Корпо де дно!

И сви каваљери, и све даме, пијући шорбете и лимунаде, говораху о'скандалу. Тереза, да забашури ствар, препираше се сувише гласно са апотекаром, доказујући му да су бољи многи домаћи лијекови но његови, али слушаше пажљиво све што се говорило о њој. Можете већ замислити какво је бреме однијела кући! И сви се остали разиђоше злоВОЉНИ. Ето, како протече највнатнији дотле дан у розопечком љетопису. Из тога можемо црпсти поуку, која није нова, али није на одмет и кад се понавља. наиме: сви велики и корисни догађаји имају и своју сомијешну, па и жалосну страну!

Пакосни Фирафа окупљаше пи даље људе, вечером, пред зградом, али то не бијаше опасно. Ко бијаху ти људиг Непозната. прептанула лица из под-'