Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. 109

грађа, на којима се читаше неизмјерно чуђење, кад им Ђирафа говораше о „коштици (како је Мандалина скраћено звала „коштитуцион“). Шта више, ти људи свакога тренутка скидаху капе претуру, комесару, рицевитуру, што је, у њеколико, весели“ ло шетаче и мамило досјетке апотскару, који је сам себе пијенио као великог домишљана. Он прозва дроњавце слободњацима, Ђирафу Мацинијем, а Амруша великијем мајстором Бахусова реда., |

Али мало помало, почеше се вечером јављати на тргу преписивачи. канцеларијски пријавници и послужитељи, тамничари, који се спрва либљаху и као долажаху из радозналости, да виде напредак нове зграде, па. се наскоро одомаћише. Ка њима се послије придружише два школска „бидела“ (фамулуса), два црквењака и све калфе. Већ с тима и Амруш поста разговорнији, те их је заносио, како зовеш, својим причама о новом свијету.

Бепо и Мандалина ликоваху, слушајући, вечером, жучне примједбе импјегата на тротоару. Особито је Бепо вјешто подјаривао раздраженост.

— Видите, забога, шта се ради! говораше он, Доскора ћемо дочекати да се фукара шета међу вама! · 0, блажена. Госпо, до чега се дошњ10!

И дође до тога да, једнога, вечера, порезник, му Терезин, предложи. јавно комесару да улпотријеби „силу своје власти“ да нижи сталеж не смета па тргу.

— Прошла су та времена, кад се сила власти могла на то употребити! рече др. Залето, који сједијаше са инжињером, без дама. Од њекога времена та два младића не вршаху уобичајене кављљерске ДУЖНОСТИ. - ·

— А настала су времена, да се свак покаже у својој правој боји, онакав какав је! рече телографски управник, који је сједио са својим поштарским колегом, те оба ашиковаху са „узајамним“ женама.

Судија и пристав са својим госпођама одмах отидоше.

Ови се погледи стекоше на Занета, али се он не