Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НОВИ СВИЈЕТ У СТАРОМ РОЗОПЕКУ. ; 11

Али може се поуздано рећи, да од тога тренутка и раздор напредоваше „а, вапор“, баш као и Амрушева кућа. 3

То је било три дана прије светога, Антонија, кад се ношаше пета годишња латинска литија. На велико чудо канониково и кооператорово, литија остаде лошија но икад, — поворка учасника бјеше за

„трећину краћа но обично. А на још веће изненађење

импјегата, у вријсме шетње, осим већ познати јех пријатеља Амрушевијех, сједијаху уза њ: дането, инжињер, оба учитеља, четири писара и трговачка омладина, која је дотле на њеки начин само припуштана била „код Аустрије.

Тада свак отвори очи, — свак равумједе да се „промолио пламен из потајне жераве , да је Зането главом онај „погодни вјетар , да настаје вријеме кад ће престати старе подјеле на касте и на вјере, а њих да ће замијенити двије странке: слободњачка и консервативна. Овак предосјећаше да ће сукоб бити страшан, каоно ти кад се судари силовита новина са старинском установом, која може бити мало и гњила, али је добро уређена.

У Ровопеку завлада грзавица, према којој бјеху ништаве све пређашње због проповиједи, због литија и игранака, вбог официрова укопа и удаје чиновникове сестре! Ријечима „наш“ и „њихов даде се друго значење. Консервативци имадијаху још имена од милоште, као: гњиле консерве, санмаркини, назадњаци, мрачњаци, поповске скутолоше. А без тога не осташе ни слободњаци. Они су још звани: гарибалдини, фрамасони, првењаци, атеисте и т. Д.

Попови заратише с учитељима; виши ЧИнОвници посташе груби са потчињенима; апотекар истјера свога помоћника; звопари обију цркава договорно скратише трајање звоњеља.

А Најжалосније бјеше вечером на тргу; гдје слободњаци извојеваше своју половину простора за шетњу. А како сад бијаше много више шетача, то су, и једни и други, једва се могли мигољити. Пет шест најљешших консервативака, бијаху јако сјетне.