Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

112 | СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА. |

јер толико најљешших каваљера. ускочи у противни табор, гдје већ бијаше дама из „новог свијета“, међу којима пцареваше лијепа плавуша Занетова. Тереза. порезникова жена, и Вица, даринарева кћи, дакле најхитрија жена и најмилија дјевојка из дошљачкога свијета, у шетњи, држаху правац самијем мртином двају табора, тако са једном ногом бијаху у консерви, а. другом у републици. То је унижавало., достојанство странке, али ко ће шта женским главама! Једино стари поморски капетани не мијешаху се у ту борбу. Они осташе на својој висини, — у правом и пренесеном значењу те ријечи, — јер сједујаху као и дотле на својим терасама, гдје примаху редовне извјештаје о комешању слободњака и консервативаца (које су они упорно звали: „беповци“ и „ам-

рушевци ). Старцима то бјеше трајна потка за шалу. Колико пута довиваху један другога овако:

— Оо, капетан-Лазаре!

— Чујем, капетан-Марко!

— Је ли шта нова од наших крајишника, беповада 2

— Нијесу се још, брате, војске судариле, али је рат на прагу...

И кад помислиш да је све то било прије но што се и ставио кров на новој кафани!

Она је била изидана. Имала је шест великих прозора на лицу, а шест на наличју, који бијаху напрема, се, те се кроза њих видјело море и с трга. Кућа бјеше на један под, али до таваница бјеше мало мање висока, но Бепова двоподнипа до крова. "Темељ и зидови стали су Амруша колико и вемљиште. Дакле, не бијаше бал: тако незнатна његова. „цркавида“, коју донесе из Америке.

Пошто се у новој згради намјести: тезга, полица, билијар, столови, голема огледала, четгри велике слике (четири жене, које престављаху годишња доба), да и не помињем остале ситнице, — кад, дакле, бијаше већ готов логор слободњака, онда се ровопечки расцијеп разгласи далеко, далеко изван граница старога, града.