Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НАШЉЕДСТВО. 158-

Антун разјапи уста.

- Судија настави:

— Дакле, ако си ти најстарији Беркас, примаћеш од сада. мјесечно сто двадесет фијорина)...

Факин поблиједи, — једва изговори:

= Ви... шјор... шалите се са, сиромахом!

Фортис, поново љут, викну:

— Нема шале у суду с таквим стварима/... Сви ћете Беркаси бити позвани, па ће се по крштенипама одредити нашљедник! Јеси ли писменг

= Ја, запита Антун, узрујаним гласом, а крв. му се врати у лице и очи му синуше... Ја нијесам писмен, а, то је... видите, то је онол., а они јесу!

Претур га стиша;

— Не бој се, све ће бити по правди и закону! Сад иди!

Отварајући врата, Антун њима одгурну Борка, који прислушкиваше. Антун стрча низ степенице и сједе на најдоњу. У глави му лупаше, у грудима га. заштиваше, осјећаше умор, као на крају дана, кад износи вреће соли са брода! Кад се обазрије, а то Борко силази, кезећи се.

— Антуне, болан, ке нова; Њешто сам чуо! започе. Борко пријатељски.

То освијести факина. Сјети се шпретурова питања: је ли писмен; Хтио му је одговорити овако: „„Ја' писмен нијесам, а знам зашто питај, и шта смишљаш, — знам да ћете, ти и моји писмени рођаци, покушати да измијените тестаменат, али светога ми Антуна, узмите се на ум! Знам ја вас, господу! Двојица су господа у моме роду, и опи су од нас најгори!

Борко, сишавши, настави:

= 0, 0, о, чудне новости! Џа честитујем, Антуне брате! Колико оно бјеше, рече претур; Доходак од двинавст хиљада долара! Није шала! Господин "човјек Антун Беркас! Како се добри Бог стара за: добре душе!

"аФакин посумња, да су судија и тамничар договорни = да је сваки од њих узео на себе њеки