Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

= ај Пра % |

"НАШЉЕДСТВО. ПИ не

„Јаков Берић! — Помпели, болан, на мени каша новиашала, кружат од свиле са сребрним пуцима, свилен пас, гуњ опточен! Јер, не бих обукао лацманске хаљине, па да ми пар нареди!... Е, а обућу% Ништа није љешнше, него ићи бос, али, кад се мора друкчије, онда мора се! Носићу девантине“ од црвене коже, какве су носили стари Ребеничани! Бићу обријан и чист вазда, да се женске обрћу за мном! Ех, вјеру му, што нијесам млађи десетак гојина, па да ве и оженим! Знам да, бих могао и овако, али. не би било добро! А, рецимо, што не бих ја, рођаче и комшијо и пријатељу, одшетао до Тријестаг А ЈПто кажеш ти на тог Нека. те виде! Оједим, рецимо, пред Старом Бервом, сркућем кафу и пушим, а оли ме само гледају и шапућу међу собом: „Еекакав далматински бакоњај А идеш, рецимо, по корсу, између оне латинске ситнадије, а она, цврка: „Ивр! Цвр! Што су ти наочити људи ови Далматинци!“ Право кажеш, комшија, отићи ћу, па ма, потрошио и... и... четрдесет фијорина! — „дар тако да бациш четрдесет фијорина!г А као факин цајелога љета нијеси могао толико зарадити! Зар тије боље тај новац поклонити "нашој Думкт, јадној Думки, којој отпадоше руке од разбоја!% Збиља, ја се још не сјетих Думке!... А луда главо, Антуне, ти би заборавио што је најглавније, нијесл купио кућу! Камо ти кућа, смрдљива, факинчино! дар ти не би доста хладне и влажне јазбине,. у којој си ноћивао“ 18, јеси гвозден, кад те мемла досада не поједе! Право кажеш, побратиме, да сам будала!... Куд ја одох чак у Тријест, а за кућу сене постара! Купићу је, орате, откупићу ону што је била Ђедова/! Начинићу камара, значинићу _пергуо (балкон) на другој страни што гледа на, море; и ту ћу с. вечера пити хладно вино, и зором гледати како се авијегде гасе... Па онда, суботом у јутро, кад навале просјаци, дијелићу им сам — ниједноме мање од два шолда! Јер, лако је бити добар у добру! Као што слап хладне воде угаси жеравак, тако Хладни поглед Бара Беркаса, бакалина, угаси ус-