Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

НАШЉЕДСТВО Е 159

— да тијех осталијех пет шестица реците малу мису за покој душе мога рођака Ивана Беркасе. квондам Вилипа, који је умро у Америци.

— Штаа; Како; Е — хе! поче фратар, устају“ ћи... Какве су то ствари, а!2 викну, а његове чудне обрве одоше на више.

Антун изврну длане и изразом савршене безазлености, рећи ће:

— Молим вас, чему се чудитег Дознао сам, да је мој рођак Иван Беркас умро у Америци, те му плаћам мису за душу!

— А сада то кажеш, е — хе, најприје иштеш крштеницу, па плаћаш мису за. рођакаге — хе! А, је ли ти претур казао жалосни глас, е— хе!.. Да није... |

Прекиде та Антун с подругљивијем осмијехом:

— Мој добри фра-Шерафине, све ћете разуијети наскоро!.. Сутра ћу доћи на вашу мису! Боже здравља, и вама и мени, биће још миса, малих и великих! И изиде, оставив фратра забевекнута. Кад бп у дворишту, махну главом и похвали сам себе:

= Е, ово ти је добро испало, шјор Антуне! Тако треба са тосподом, као и они с нама, лажи п мажи! А сада иди право ка Думки, с којом се не треба, претварати!

Али гле! онај трговчић, сусјед „Подрипалов“. који мало час даде у зајам фајорин Антуну, сав узрујан, искочи пред дућан и пита га.

= Је ли истина што се чује по граду г

— Шта запита Антун, мрштећи се,

— Ма, болан, да ти је остало од њекога, ив Америке велико благог. Сав град већ зна! Разгласио је тамничар. Дакле, истина је -

___Антун уђе у дућан, исприча, шта бјеше дознао од судије, па узе на вересију ракије и ствари за јеЛо мноштво, Које отправи к удовици Думки Беркасовој. !

Думка је прала и крпила Антуна бесплатно. (обим што би кадгод примила од њега папу вина.