Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља
4
164 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.
— Може бит да је баш рођак спиритозан,. па се смије Вабу...
Поњекад би капетан сам сједио пред кафаном на Берсаљама. Ту је, такође осамљен, често сједио њеки младић Џиво Дорић, правник, син јелнога обућара из града. Једном капетан замоли младића да му да новине, пошто их он прочита, нашто се ђак учтиво приказа:
— Господине капетане. допустите да вам се прикажем, јер вас високо поштујем!
Капетан устаде и рукова се са Џивом.
— А, мило ми је!.. А ви ме поштујете; Па удари у смијех. '
Младић је ћутке посматрао војника. Густа, кратко нодшишана коса, кратко ошишана брада и упредени брди, немаху ниједне сиједе. Џиво замишљаше све страхоте, кроз које је тај добровољац морао проћи, докле је од неписменог младића шостао капетаном.
— Дакле вам је мој рођак Васо већ причао о мени: Започе капетан скинувши црне наочари п бришући убрусом црвене очи.
— Та у граду се зна доста о вама, прихвати маадић... Видећи како и ситница голица капетана на смијех, Џиво се сјети теорије каноникове, да тај човјек, мимо остале људе, врло брзо види смијешну страну, а, може бити, њу једину и види!
— Е, то ти је мало мјесто, гдје свакога свашто занима! додаде капетан. Мој господине, ја сам ти прошао кроза сито и решето... Ха-ха-ха-ха, прошао кроза сито и решето!... Како може човјек штроћи кроз таке ствари!%
Послије тога предговора, капетан започе свој животопис, зачињајући и жалосне и смијешне и 08биљне догађаје својим вјечитим смијехом. Цијело ратовање у Италији издржао је без прекида; ватим рат педесетдевете године; па дански рат, шесетчетврте године; па пруски рат, шесетшесте годиже!... Било је страховитих призора, о којима је го-