Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

== "СНАГА БЕЗ ОЧИЈУ. 165.

ворио истим топом, као што је причао, напримјер, како је радо пушио виргиније цигаре, све док му их љекари не забрапише.

Еле, за пола часа капетан исприча Џиву цио пјелцат свој живот. У осталом, очевидно, он би се тако повјерљиво разговарао ма с ким било, који би први наишао. Млади човјек доби утисак да је ветеран здрава, српска душа, непокварена касарнским животом кроз толики туђ свијет, — памет без велике дубипе, но која је појимала многе љепоте! Калетану се не измаче ни једна ријечца срџбе због малог унапређења, због тога што му при отпусту не дадоше војено одличје. Из тога причања, особито дарнуше Џива, њеке опаске, као напримјер: „И тако, мој млади господине, ја ти у животу никако уживао нијесам, сјем очима, а сада, ето, хоћу и њих да изтубим!“.... Послије три недјеље, Мићо се исели од рођака, и ако је овоме то криво било; узе једну собу код њеке удовице на, Пилама, ручавао је и вечеравао код свога рођака. Јутром су заједно ишли изван трада и дочекивали земљаке, па онда би капетан сам отишао до Гружа и вратио се до поменуте кафане. По читаве би сате сједио непомичан, са малко извраћеном главом, али, чим би му се когод придружио, одмах би почео свој трохотни смијех. А познао се бјеше са филозофом каноником, са старим властелином Борићем, и са мнотим другима. Особито му мило бјеше друштво старог обућара, Џивова оца, који се једино сјећаше капетана, као дјечка.

Једне недјеље Васо позва и Џива на ручак. Капетан је сједио у прочељу. Домаћин и његов момак са, стране, а оба се држаху према. њему као кад је први пут сједио за њиховим столом.

Џиво опази да је та претјерана пажња, досад-

на капетану. А он најзад и рече: Ма, богарети, (да речем и ја по дубровачку) зар сам ја какав размажени господичић, те ме толико мазите% Зар сте заборавили да сам се отхранио профунтом #