Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

САМА

ДОКТОР ИВАНОВИЋ. 239

Сјетих се оне напомене Отанине о сну, о коме се у кући помињало, а како сам већ био у мистичним струјама, то ме заголица, те му рекох да ми исприча. |

— Брте мој, ружан је то сан! започе Јусуф. Ко

вели, ко она, снаја Стана, вели: „Чекамо ти ми мога

дјевера дотура, к знамо, да ће доћи у село. Цијело село чека га! Обашка су мушки, обашка женске. Мушки су сви на броју, и стари и млади, и жењени и нежењени, али међу женскима нема једне старе, него све листом цуре и невјесте! И још њешто. Јуди су сви у тежачком руву, а све што је

женско, у руву је стајаћем и окићено! И још ње-

што, — што је најгоре зламење, у тој гомили ни једнога дјетета не бјеше, а дјеца су живот, знаш Кад, вели, угледасмо у даљину коњаника на бијелу коњу, у бијелој одјећи! Ко снијег се бијели! Сав онај народ гракну од чуда, а коњаник к нама, лети ко муња, па кад нам се примаче, одједном нестаде бијелца под њим, а он, оставши на ногама, поче играти! И сви познадосмо да је то наш Ловро, без хаљина, у кош,љи пребијелој! "Тада се ухвати коло око њега, и заори се пјесма, а у томе се пробудих!“ Јусуф умукну, не скидајући очију с мене. Ја слегох раменима а он ко одмахну главом и 84врши: — Ако то пије јасно, онда није ни овај дан. што настаје! онда, брте мој, знам и ја њешто!

„Кога то ђавола он зна! рекох у себи. Шта је · томе блесану наврло јутрос, да се по други пут повивље на њекакво своје „знање!“

___На истоку зарудјеше први праменови, као одсјеви далеког пожара. Мало помало, румен се раскола по истоку, те сунце помоли своје сјајпо ли-. це! Јусуф заустави кола, скиде капу, устаде, прекрсти се три пута и изговори:

— Сунце на исток, Господ Бог на помоћ! Дај нам Боже срећан пут и срећан овај дан! Ко данас слави рођење Ристово, славио га у миру и весељу!