Из разнијех крајева : приповетке Сима Матавуља

У и

Зоја

ГОБА МАР“. га 747

значење њено, у колико је у односу са, дјечјим пожудама; разумјео сам да је Божић, вече, кад ће“ бити у радионици много топло, много свијетло, мното слаткиша и играчака! Тада готово потурих свих осталих двадесет, тридесет ријечи, које сам знао и које састављах, како тако, а непрестано понављах: — „Божић! Лијепо! Бонбоне! Зузу! Зиш"“ — Мима се труђаше да ми прошири и допуни схватање нове“ ријечи, али и остали је у томе помогоше, те, отуд,одовуд, смјести ми се у главу од прилике ово: „У радионици, под златним дрветом, наћиће се беба, бијела и румена, у свиленпој кошуљици, са златном круном на глави! То ће бити „богин син, а име му је „Божић!“ Беба неће плакати, па ћеш моћи узети све оне лијепе ствари, што буду око ње! Њена мама и њена Мима неће бити код ње!“..

— Дабогме, да сам већ унапријед заволио ту наивну бебу, која се тако лако да опљачкати за пољубац! Доиста, највише сам је заволио баш због толике наивности и због основана надања, да ћу јој моћи и у будуће подваљивати, да ћу је моћи „пумпати“. И у томе надању утврдише ме, — од. прилике, поучише ме: —, „Само се ти клањај Божи-

ћу и љуби га, па ће ти увијек све жеље испунити!“

= Није ли то, у суштини, опћи појам о Христуг

= Еле, дође и то толико жељено и очекивано вече! И не само што све бп, како ми је обећавао, него, зацијело, надмаши моје очекивање! Моје про Бадње Вече, које памтим, тако ми је живо у сјећању, да бих вам сад могао описати све потанкости! Али се, послије велике радости, догоди њешто неслућено, за мепе ужасно.

— Гоба Мара, (ваљда раздрагана у оноликом слављу), просто као из засједе, уграби и усуди се пољубити ме! ~

— Замислите само! Гоба Мара цмокну ме у образ, — онако силно, као што су смјеле Мима,. мама и лијепе цурице!!..

— Већ замишљате мој врисак и индигнацију

мамину, тетину., Мимину и свих мојих дворских го--